Danas su poznati mnogi psihički poremećaji dece različitog uzrasta, a nova studija iz Amerike nastoji da ih poveže sa rizicima od ozbiljnih bolesti. Tako se tinejdžeri sa bipolarnim poremećajem ili sa depresijom suočavaju sa većim rizikom od bolesti srca. Sa druge strane, mladi sa poremećajem raspoloženja nemaju toliki rizik od bolesti srca ili je on za sada nepoznat.
Istraživači navode da bi ova iskustva mogla biti smernice za smanjenje kardiovaskularnih bolesti kod mladih i odraslih. Tokom istraživanja je ustanovljeno da tinejdžeri sa bipolarnim poremećajem ili velikom depresijom češće imaju visok krvni pritisak, visok nivo holesterola i problem gojaznosti. Podložni su i dijabetesu tipa 2 i stvrdnjavanju arterija.
Studijom je bilo obuhvaćeno 7000 Amerikanaca od 30 godina. Otkriveno je da su depresija i pokušaj samoubistva izdvojeni kao najveći faktor rizika za bolesti srca, dok je rizik od stvrdnjavanja arterija bio četvrti po redu.
Razlozi za povećane rizike još uvek nisu jasni. Smatralo se da su nezdrave navike (pušenje, fizička neaktivnost i droga) uzročnici, ali sami faktori rizika ne objašnjavaju razloge povećanog rizika od bolesti srca.
Pretpostavljalo se da lekovi za promenu raspoloženja najviše utiču na poremećaje poput visokog nivoa šećera u krvi, visokog nivoa holesterola i povećanog krvnog pritiska, ali većina ispitanika nije koristila takve lekove.
Poremećaji raspoloženja uočeni kod dece i omladine često su doživotni, pa bi ih trebalo rano otkriti, kako bi sledeće generacije mladih imale bolje kardiovaskularno zdravlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com