O štetnosti duvana se svaki čas piše i priča, navode se brojne negativne posledice pušenja, a nijedna pozitivna. Zato teško da će bilo koga iznenaditi vest da je otkrivena još jedna loša strana pušenja – ovog puta, to je povećan rizik od depresije.
Na Univerzitetu u Oslu sprovedeno je istraživanje o povezanosti pušenja i depresije. Trajalo je 11 godina i u njega je bilo uključeno 1.190 ispitanika. Pokazalo se da ljudi koji dnevno popuše više od 20 cigareta imaju čak četiri puta veće „šanse“ da pate od depresije nego oni koji nikad nisu pušili. Što je broj popušenih cigareta veći, povećava se i rizik od depresije.
Rezultati takođe pokazuju da kod ispitanika na povećanje rizika nisu uticali faktori kao što je fizičko zdravlje, redovno vežbanje niti izloženost stresu, što naučnike navodi na zaključak da pušenje direktno utiče na pojavu depresije. Samo u 15 odsto slučajeva depresija se pojavila pre nego što je osoba počela da puši.
Na koji to način pušenje izaziva depresiju? Nije sasvim sigurno, ali smatra se da je to zbog načina na koji nikotin deluje na nivo serotonina. Serotonin je neurotransmiter povezan s emocijama, a kod deprimiranih osoba njegov nivo je snižen – a nikotin, takođe, snižava nivo serotonina.
Dakle, pušenje ne samo što izaziva brojne štetne posledice po vaše zdravlje, kao i konstantan neprijatan miris kose, lica i odeće (što bi sve moglo prilično da vas oneraspoloži) već povećava mogućnost da se osećate još gore, jer ćete oboleti od depresije. Razlog više da cigarete izbegavate, a da za smirivanje živaca i „kul“ izgled (ako zaista verujete da oni koji puše izgledaju „kul“, kao što reklame i stari filmovi sugerišu) nađete neki drugi i zdraviji način.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com