Svi oni koji zbog nekog događaja ili situacije „padnu u depresiju“ mogu najčešće sopstvenim snagama da se „vrate“ u normalnu svakodnevnicu, i to posle kraćeg vremena. I oni koji boluju od stalne ali „umerene“ depresije mogu, pored pomoći lekara, i načinom života i ishrane popraviti svoje zdravstveno stanje i osećati se mnogo bolje.
Bez obzira na uzroke depresije, ukoliko se preduzmu određene aktivnosti, tegobe se mogu znatno ublažiti.
Aktivnosti koje pozitivno deluju protiv depresije
- prihvatanje saveta lekara
- zdrava i odgovarajuća ishrana sa što više voća i povrća
- izbegavanje alkohola i previše kafa
- izbegavanje pušenja
- ne posezati za drogama
- redovno spavanje
- redovno vežbanje joge i umerena fizička aktivnost
- prihvatanje podrške od najbližih rođaka i saradnika
- uživanje u životu
Pravilna i redovna ishrana može znatno pomoći u borbi protiv depresije, jer postoje hranljive materije koje „smanjuju“ depresiju:
- Vitamini B pomažu u stvaranju serotonina i poboljšanju raspoloženja.
- Vitamin C olakšava organizmu apsorbciju gvožđa, koje povoljno deluje protiv depresije.
- Gvožđe povoljno deluje na funkcionisanje mozga.
- Inozitol reguliše čovekovo raspoloženje.
- Kalcijum aktivira enzime koji pospešuju rad mozga.
- Kalijum se u organizmu smanjuje kod depresivnih ljudi, a sa smanjenjem depresije, njegov nivo se povećava.
- Magnezijum omogućava normalan rad moždanih ćelija.
- Folna kiselina podstiče proizvodnju serotonina, koji poboljšava raspoloženje.
- Cink oslobađa negativnu i suvišnu energiju iz moždanih ćelija.
Hrana koja deluje antidepresivno
Stručnjaci preporučuju sledeće namirnice za ishranu:
- avokado
- ananas
- banane
- brokoli
- grašak
- živinsko meso
- žumance
- zeleno povrće
- zimska tikva
- integralne žitarice
- jogurt
- kajsije
- koštunjavo voće
- krompir
- kukuruz
- kupus
- losos
- mahunarke
- meso sa manje masnoće
- mleko i mlečni proizvodi
- paprika
- paradajz
- pasulj
- pečurke
- pivski kvasac
- pirinač (beli i integralni)
- riblje meso
- semenke
- slatki krompir
- smokve
- sočivo
- spanać
- cvekla
- školjke
- špargla
Ukoliko se navedene namirnice svakodnevno koriste u potrebnim količinama, može se izbeći depresija. Pacijenti koji imaju kratkotrajnu ili umerenu depresiju ovakvom ishranom mogu pobediti depresiju ili znatno smanjiti njen uticaj.
Umesto zaključka
Trebalo bi voditi računa o količini pojedene hrane jer previše hrane izaziva gojaznost, a višak kilograma dodatno pospešuje depresiju. Zato je najbolje jesti 4-5 obroka hrane dnevno, i to u manjim količinama, sa što više voća i povrća na trpezi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com