Čini se da su neki ljudi prosto predodređeni na sreću, a najnovija istraživanja otkrivaju zašto je to tako. Naučnici smatraju da je 50% sreće uslovljeno situacionim faktorima kao što su zdravlje, emocionalne veze, karijera i dr. Za preostalih 50% zaduženi su geni.
Ako nasledite izvesne kombinacije gena, to u vama može stvoriti izvesne zalihe poželjnih osećanja, koja će se aktivirati u stresnim trenucima.
Ako ste aktivni, društveni, samosvesni i retko anksiozni, to su sve osobine koje su povezane sa srećom, a one su upravo nasledne.
Naučnici na Univerzitetu u Edinburgu proučavaju fenomen sreće već 15 godina. Poslednja studija urađena je nad 900 parova blizanaca, jednojajčanih i dvojajčanih, koji su popunjavali standardizovani upitnik s pitanjima o stvarima koje ih čine srećnim. Jednojajčani blizanci dele iste gene, dvojajčani ne.
Potraga za srećom je srž ljudskih stremljenja. I ovo istraživanje je pokazalo da se neki faktori za srećan život mogu objasniti isključivo genetskim uticajem. Ipak, ova otkrića nipošto ne poručuju da ljudi koji nisu nasledili sreću treba da žive nesrećno.
Budući da je ostvarivanje ličnih ciljeva uobičajena crta samosvesnih osoba, a samosvest vodi ka osećaju sreće, subjekti istraživanja bili su zamoljeni da postave pet dostižnih ciljeva koji se mogu postići za nedelju dana.
Naučnici zaduženi za ovo istraživanje kažu: „Kada su ispitanici počeli da rade na ostarivanju postavljenih ciljeva, njihov osećaj sreće je rastao. Kako su prestali, tako je i osećaj sreće počeo da pada.“ Zaključili su da orijentisanost ka dostizanju ciljeva ima veze sa srećom, bez obzira na to da li je neko genetski predodređen na postizanje ciljeva ili je tu osobinu kod sebe izgradio.
Ljudi koji su fizički aktivni i koji su socijalno povezani sa drugim ljudima srećniji su od ostalih. Dakle, iako vam to nije u genima zapisano, iako ste prirodno introvertni – možete kod sebe izgraditi te povoljne osobine i time povećati svoju šansu da budete srećni.
Može li novac kupiti sreću?
Stručnjaci kažu – situacioni faktori jesu važni, ali oni ne mogu imati dugoročan uticaj. Istraživanje nedvosmisleno tvrdi da ljudi koji imaju više novca nisu srećniji od onih koji su siromašniji. Upravo to je najveća potvrda činjenice da na sreću utiču genetski faktori i da neki ljudi imaju „zalihu“ sreće, u genima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com