Sve vrste depresije ni u kom sluฤaju nisu iste i ne odraลพavaju se isto na osobu. Depresije se razlikuju u pogledu simptoma i manifestacija. Najฤeลกฤi vidovi depresije su kliniฤka i hroniฤna depresija.
Kliniฤka depresija
Prema „Svetskom institutu za mentalno zdravlje“, kliniฤku depresiju karakteriลกe kombinacije viลกe simptoma koji se odraลพavaju na sposobnost osobe da uspeลกno obavlja bilo kakav posao. Ona utiฤe na spavanje, uฤenje, ishranu i ubija volju za omiljenim aktivnostima. Postoje uvek odreฤeni periodi kada se oseฤamo tuลพno, usamljeno, ali oni uglavnom traju nekoliko dana. Kliniฤka depresija toliko je jaka da bukvalno paraliลกe osobu koja je pod njenim uticajem i spreฤava je da funkcioniลกe normalno. Takoฤe, jedan od simptoma koji na nju ukazuje jeste i jako loลกe raspoloลพenje ili gubitak interesovanja za sve. Simptomi su uglavnom prisutni preko dana ili tokom veฤeg dela dana, i to u trajanju od, pribliลพno, dve nedelje. Ovi simptomi izazivaju preteranu uznemirenost ili poremeฤaje koji utiฤu na normalno funkcionisanje. Treba naglasiti da do manifestacije simptoma ne moลพe doฤi usled dejstva lekova, niti njihove zloupotrebe, kao ni usled odreฤenog fiziฤkog stanja osobe.
Atipiฤna depresija
Najฤeลกฤi simptomi ove vrste depresije suลกta su suprotnost kliniฤkoj depresiji, a karakteriลกe ih:
- preterivanje sa hranom (bespotrebno preลพderavanje)
- preterivanje sa spavanjem
- prevelika osetljivost na odbijanje
- raspoloลพenja koja reflektuju dogaฤaje u neposrednoj okolini jedne osobe
Obiฤna depresija
Obiฤnu depresiju karakteriลกe sveprisutna tuga.
Bipolarna ili manijakalna depresija
Bipolarni poremeฤaj rezultuje izuzetno sloลพenim poremeฤajem u raspoloลพenju koji se kreฤe u opsegu od trenutaka kliniฤke depresije pa sve do trenutaka manijakalnog ponaลกanja.
Postoje dva podtipa bipolarne depresije:
- bipolarna depresija 1
- bipolarna depresija 2
Kada je u pitanju bipolarna depresija 1, osoba u svojoj istoriji ima barem jednu manijakalnu epizodu, sa epizodom kliniฤke depresije ili bez nje. Kada je reฤ o bipolarnoj depresiji 2, osobe u svojoj istoriji imaju barem jednu epizodu kliniฤke depresije praฤenu joลก jednom izuzetno intenzivnom manijakalnom epizodom.
Sezonska depresija
Sezonska depresija javlja se svake godine u isto vreme. Obiฤno poฤinje sa dolaskom jeseni ili zime i traje do proleฤa ili poฤetka leta, a mnogo je jaฤa po intenzitetu od „zimskih ลพutih minuta“. Stoga je nipoลกto ne treba potcenjivati. Postoji i jedan veoma redak oblik sezonske depresije poznatiji pod imenom „letnja depresija“: javlja se pred kraj proleฤa ili poฤetkom leta i traje sve do jeseni.
Psihotiฤna depresija
Za psihotiฤnu depresiju karakteristiฤne su samoobmanjujuฤe misli, kao i simptomi koji prate psihozu. Kod obolelih osoba dolazi do totalnog prekida veze sa stvarnoลกฤu i one postaju sklone halucinacijama i priviฤanjima.
Bez obzira na simptome navedenih tipova depresije, ukoliko uh prepoznate, izuzetno je bitno da posetite lekara i o tome porazgovarate s njim. Savremena medicina raspolaลพe novim metodama i lekovima za leฤenje depresije, pa je pravilna dijagnoza, zajedno sa delotvornom terapijom, od presudnog znaฤaja u borbi protiv depresije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com