Kada je pre tačno sto godina bečki lekar Sigmund Frojd utemeljio psihoanalizu, nije ni slutio koliko će različitih psihoterapijskih pravaca inspirisati njegov kontroverzni terapijski metod.
Frojdova ideja da pacijent tokom psihoterapijske seanse treba da leži na kauču, jer takav položaj omogućava bolji pristup nesvesnim unutrašnjim procesima, pretrpela je dosta promena. Poslednja od njih je – onlajn psihoterapija.
Tragajući za odgovorom na pitanje kakvi su efekti „skajp” psihoterapije koja se ne sprovodi u intimnosti psihoanalitičarevog kabineta, već uz pomoć kamerice i računara, klinički psiholozi sa Univerziteta u Cirihu došli su do zaključka da je onlajn terapija duše jednako uspešna kao i konvencionalna psihoterapija licem u lice.
Upoređujući efekte onlajn i tradicionalne psihoterapije na uzorku od 62 pacijenta koji su patili od umerene depresije, naučnici su zaključili da na kraju psihoterapije, simptome depresije nije imalo 53 odsto onlajn pacijenata i 50 odsto onih koji su lečeni na konvencionalan način.
Rezultati njihove studije, koji su objavljeni u naučnom časopisu „Sajens dejli” takođe govore da su se tri meseca nakon psihoterapije onlajn pacijenti osećali bolje od onih koji su išli u ordinaciju psihologa. Simptomi depresije nisu bili prisutni kod 57 odsto pacijenata iz prve u odnosu na 42 odsto pacijenata iz druge grupe.
Čak 96 odsto onlajn pacijenata je kontakt sa terapeutom ocenilo kao zadovoljavajući, naspram 91 odsto klasično tretiranih.
Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut koji koristi O. L. I. metodu (otkrivanje lične istine), priznaje da je imao dosta ličnih i profesionalnih otpora prema onlajn psihoterapiji. Međutim, s vremenom je počeo da dobija veliki broj zahteva naših ljudi koji žive u inostranstvu da sa njima radi posredstvom skajpa.
– Njima je bilo veoma važno da razgovaraju sa psihoterapeutom na svom jeziku, a s vremenom sam shvatio da terapije putem skajpa mogu biti jednako uspešne kao i one u ordinaciji. Istina, bitan nedostatak jeste to što nisam u stanju da vidim „govor tela” svog pacijenta. Kada sa nekim razgovaram preko skajpa, vidim lice te osobe, ali ne vidim da li se zgrčila, da li drhti, da li drži prekrštene ruke ili cupka nogama. Ne vidim telesne znake uznemirenosti, koji su meni važan pokazatelj šta se dešava sa pacijentom tokom terapije. Lični kontakt je neprocenjiv i ja uvek savetujem da osoba dođe kod mene u ordinaciju ako je u mogućnosti – ako nije, i skajp psihoterapija može biti delotvorna – kaže naš sagovornik.
Jovanović dodaje da manično depresivne osobe i one koji imaju granični poremećaj ličnosti nisu „kandidati” za terapiju putem skajpa.
– Onlajn psihoterapijom mogu da se leče neurotični pacijenti. Kada ličnost nije dovoljno stabilna i kada ego nije dovoljno izgrađen, terapeut mora da bude fizički prisutan – objašnjava ovaj psiholog.
Navodeći argumente „za“ skajp psihoterapiju i „protiv“ nje, dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut, kaže da je velika komparativna prednost onlajn psihoterapije to što je dostupna bilo gde u svetu.
„Skajp psihoterapija štedi vreme za odlazak i dolazak kod terapeuta. Može da se koristi i u edukativne svrhe, odnosno za potrebe trojnog razgovora između terapijskog supervizora, pacijenta i terapeuta. Odlična je i za brzo reagovanje u kriznim situacijama, kao i između psihoterapijskih sesija“, ističe naš sagovornik.
Šta su osnovne mane onlajn psihoterapije?
– Problemi poput prekida internet veze mogu znatno da poremete kvalitet terapije. Drugo, terapeut nema uvid u neverbalne reakcije svojih pacijenata, već može da prati samo izraz lica. Takođe, eventualno ulaženje ukućana u prostoriju iz koje pacijent uspostavlja skajp vezu sa terapeutom može da poremeti pažnju klijenta. Važno je reći da i klijent i terapeut treba da se osećaju „udobno“ za vreme onlajn psihoterapije. Ako barem jedno oseća neprijatnost – ova vrsta terapije se ne preporučuje – izričit je dr Zoran Ilić, dodajući da ova virtuelna terapija nije za teške psihijatrijske poremećaje.
(Katarina Đorđević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com