Pri nedostatku svetla, serotonin se pretvara u melatonin, koji kontroliše san. Zbog toga s dolaskom zime postajemo tužniji i pospaniji.
Međutim, norveški naučnici su ustanovili da u skandinavskim zemljama vreme daleko više utiče na ljude tokom proleća i leta, a manje tokom zimskih meseci, pa teorija o uticaju manjka svetlosti postaje upitna.
Ali, bez obzira na uzrok, dr Norman Rosental ukazuje na razdoblja kad se tuga posebno javlja:
1. Naglo jesenje zahlađenje
Dr. Rosental kaže da postoji neka specifična jesenja tuga. Još uvek su sveža sećanja na leto, pa nas hladan jesenji vazduh teže pogađa.
2. Nedelja nakon povratka na zimsko vreme
To što jednu nedelju spavamo duže, isprva nam se čini pozitivnom promenom. Ali kad se tokom nedelje vraćamo kući, a napolju je već mračno, raspoloženje nam pada. Posebno ako ne uživate u jutarnjoj svetlosti.
3. Nakon praznika
„Praznici obično podižu raspoloženje. Ali nakon njih vraćamo se uobičajenim poslovima i više nemamo ništa dobro na vidiku,“ kaže dr. Rosental.
4. Treći ponedeljak u januaru
Prema mišljenju britanskog psihologa Klifa Arnala, treći ponedeljak u januaru najtužniji je dan u godini. Faktore koji su pomogli da odredi najtužniji dan u godini bili su loše vreme, dugovi zbog praznika i propali planovi (do ovog datuma, novogodišnje odluke se obično više ne sprovode).
5. Početak proleća
„Proleće nas zadirkuje. Dođu dva topla dana i mislimo da je zima iza nas. Ali pred nama je obično podosta loših dana, pre nego zaista pređemo na laganiju garderobu,“ kaže dr. Rosental. Proleće se zato čini dugim razdobljem, posebno ako čekate leto.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com