Autofagija je prirodni proces koji je naučnicima poznat već dugo godina, a u poslednje vreme je postao izuzetno popularan način da se izgube kilogrami i da se telo obnovi i regeneriše.
Povremeni post obično se radi u intervalima od 16 sati posta i perioda od osam sati u kojem jedemo sve obroke tog dana. Takav raspored obroka povoljno deluje ne samo tako da daje priliku telu da se oporavi nego i autofagiji da nastupi.
Autofagija će vam pomoći da se rešite nepotrebnih stvari koje oštećuju ćelije, što znači da će čuvati zdrave i snažne ćelije koje će moći neometano da rade. Ovaj proces duže nas održava mladima i može da se koristiti za aktivno pomlađivanje
Rašida Nusrin Suki (38), analitičarka sa Univerzitita u Bostonu, rešila je da isproba fasting na mesec dana, a svoje iskustvo je podelila na sajtu „Medium“, prenosi Stil.
Ona je detaljno objasnila kako se fasting odrazio na njen organizam.
„Imala sam problema sa varenjem. Skoro svako veče sam imala gorušicu. Bilo je bolno. Moj stomak je bio naduven skoro svaki dan. Takođe, ugojila sam se pet kilograma čak i nakon redovnog vežbanja. U početku sam mislila da bi možda trebalo da smanjim unos čaja, mahunarki ili mleka. Probala sam te male promene. Ali nije mnogo pomoglo. Gledala sam dosta nasumičnih video snimaka na Jutjubu, čitala članke o povremenom postu. Mislila sam da treba da probam to“, započinje svoju priču Rašida.
Dinner last night. Bread, veggie Patty, egg, avocado, Lettuce. #healthtip #HealthyEating #healthydinner #healthybodyhealthymind pic.twitter.com/wUzXIlZoTA
— Rashida Nasrin Sucky (@rashida048) January 13, 2017
Ona je prvo probala da ne jede 16 sati, što se baš i nije pokazalo najbolje s obzirom da nije imala dovoljno snage da izdrži treninge.
„Odlučila sam da postim 14 sati i da imam prozor za jelo od 10 sati. To je dobro funkcionisalo za mene. Doručkovala sam u 10 časova, ručak mi je bio oko 14 časova, a večera u 20 časova. To čak i nije previše teško. Ali ipak sam imala laganu večeru. Možda mali tost sa namazom od humusa ili lagani smuti sa voćem i jednom mericom proteinskog praha. Moj iscrpljeni stomak je lakše podneo večeru“, otkrila je.
Nakon mesec dana osetila je znatno olakšanje u sistemu za varenje, a izgubila je i tri kilograma. Ipak napomenula je da je smanjila porcije i da je trenirala više nego inače.
„Moj nivo energije je porastao. Nisam više osećala gorušice. Moja koža se takođe malo poboljšala. Iako ne znam da li je to zbog posta, desilo se dok sam postila“, nastavlja Rašida, pa dodaje:
„Dakle, ne bih smela da kažem da sam izgubila težinu zbog povremenog posta. S druge strane, ako sistem za varenje dobro funkcioniše, lakše je kontrolisati telesnu težinu. Zapravo sam osećala da treba da nastavim tako. Sada čak i ako sam napolju sa nekim prijateljima i svi jedu, više volim da ne jedem kasno uveče“. Međutim, kada je posle mesec dana rešila da nastavi povremeni post, osetila je blage tegobe.
„Posle teškog treninga ili vežbi snage uveče, kada sam jela samo lagani obrok i postila 14 sati, mišići nogu su mi bili napeti i osećala sam neki čudni bol. Shvatila sam da moram da pojedem još hrane za večeru pre nego što se zatvori prozor za jelo ako uveče naporno vežbam. Dakle, morala sam malo da prilagodim to, a takođe kada sam imala menstruaciju, preskočila bih post“, kaže ona.
„Moje iskustvo je bilo zaista dobro. Naši želuci treba da ostanu prazni i da se odmaraju neko vreme svakog dana. Treba nam malo sna svaki dan da bismo se podmladili i dobili energiju. Ali ako stomak i dalje radi dok spavamo, onda se celo telo ne odmara. Ako možemo da prestanemo da jedemo najmanje četiri sata pre spavanja, celo naše telo će biti u stanju mirovanja, uključujući i jadni stomak“, zaključila je Rašida.
Šta kažu stručnjaci?
Ova „dijeta“ postaje sve popularnija, ali stručnjaci ističu da ne postoje dokazi da može biti opasna, ali upozoravaju da bi neki ljudi trebalo dobro da provere svoje zdravlje, pre nego što se odluče za nju. Autofagija predstavlja novi način ishrane – nekome izuzetno prija i preporodi ga, dok se drugi suočavaju sa nekim od niza posledica.
1. Veće kalorijske potrebe
2. Rizik od poremećaja u ishrani
Ukoliko postoji rizik od anksioznosti, bulimije ili drugog poremećaja u ishrani, autofagiju treba izbegavati i odmah se obratiti stručnjaku.
3. Iscrpljenost
Ukoliko primetite da vam tokom ovog režima nedostaje energija, previše ste umorni ili razdražljivi, odmah prestanite sa takvom ishranom
4. Nije za osobe koje pate od kardiovaskularnih obolenja.
Prema mišljenju lekara, kod autofagije se mogu javiti ove nuspojave:
– povećanje hormona stresa, kortizola, što može dovesti do još veće želje za hranom
– prejedanje nakon isteka autofagije
– dehidratacija (ako ne jedete, može se desiti da zaboravite da pijete vodu ili potrebu za vodom pripisujete gladi)
– osećaj umora i nedostatak energije
– poremećaj sna
– negativno raspoloženje
– nervoza
Zato je najbolje, pre nego što se odlučite za ovu dijetu, da konsultujete doktora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com