Kada kažem ljudima da se moja dijeta zove „jedi šta hoćeš”, niko ne shvata šta to znači.
Moji klijenti deluju preplašeno kad im kažem da i oni mogu da jedu šta hoće u okviru svoje dijete. Plaše se da će početi da jedu baš sve što hoće, uključujući ono čega su se decenijama lišavali: čokoladica, gaziranih napitaka, bombona, naćosa i sosa od sira, sladoleda direktno iz činije i hamburgera.
Precizno rečeno, plaše se da neće znati da stanu jednom kad krenu da jedu.
Potpuno je u redu i da izaberete da jedete sve što hoćete! Ponekad je baš to potrebno nakon godina odricanja. Međutim, kada vaše telo i um shvate da je gotovo sa ograničavanjem, jesti ono što hoćete više ne znači da jedete baš sve što vidite.
Moja „jedi šta hoćeš” ideja jeste promena načina razmišljanja koja eliminiše strah od hrane, odnosno od ograničavanja od nje, krivice i preteranog analiziranja. Da bih objasnila kako izgleda moja „Jedi šta hoćeš” dijeta, sastavila sam spisak koji opisuje kako ja jedem šta hoću.
Postoji 15 osnovnih principa koji mi omogućavaju da „jedem šta hoću”:
1) Razumem na koji način moje telo prihvata različite namirnice. Zahvaljujući tome, mogu da pravim najbolje izbore za mene u okviru dijete. Znam kako različite namirnice utiču na moje raspoloženje, energiju i varenje, tako da jedem šta hoću ali ne da bih smršala ili zato što se ograničavam, već zato što volim da se osećam dobro.
Naravno, dešava se da pojedem i neke namirnice koje mi ne prijaju, ali prihvatim posledice i idem dalje. Suština moje dijete „Jedi šta hoćeš” jeste u razdvajanju fizičke od emotivne reakcije pune griže savesti.
2) Ne postavljam sebi pravila dijete, ograničenja ili rokove. Ja zaista jedem šta hoću, nikad ne kažem sebi da neću jesti određenu hranu u nekom periodu. To bi me samo dovelo do preterivanja u unosu svega što mi je pri ruci, odnosno do odstupanja od dijete.
3) Hranu posmatram kao – hranu. Neutralna je, namirnice nisu „dobre”, „loše” ili „zle”. Mogu da ih jedem kad god hoću u okviru svoje dijete.
4) Ne sudim sebi, niti osećam krivicu zbog svog izbora hrane. Ako pojedem 3 kapkejka, prihvatim to i idem dalje. Možda ću pomisliti da nije baš trebalo da pojedem taj treći zbog želuca, ali ne paničim, ne krivim sebe. Niti „zarađujem svoje poslastice”, niti „vežbam da bih potrošila ono što sam pojela”, jednostavno jedem šta hoću.
5) Jasno mi je da ću nekad jesti sve što hoću – da bih prikrila svoja osećanja, ali to prihvatam. Najnovija vest: Svi to rade. Kad se to dogodi, ne osećam krivicu niti planiram dodatna četiri sata vežbanja tokom nedelje da bih dobila „oprost grehova”. Učim iz datih okolnosti, idem dalje sa svojom „Jedem šta hoću” dijetom i znam da će se verovatno desiti opet, jer sam ljudsko biće.
6) Ne planiram poslastice, prihvatam sve stvari, pa i njih, kako dolaze. Ako moja najbolja prijateljica donese domaće biskvite sa komadićima čokolade na zajednički ručak, naravno da ću da ih pojedem. Jedem šta hoću, a to se odnosi i na ovakve situacije.
7) Razumem razliku između želje i prave gladi. Ponekad jedem samo zato što želim, ali uglavnom jedem zato što sam gladna. Međutim, do te tačke, bilo je potrebno da sebi dam dozvolu da jedem šta hoću kad god to hoću. Hrana je morala da postane neutralna i obilata u mom umu i telu. Ipka, ponekad pomislim kako je život dobar i pojedem punu činiju sladoleda.
8) Ponekad se prejedem. Jedem šta hoću u ogromnim količinama, ali uvek nastavim dalje.
Napomena: Savetujem da ne koristite termin „prejedati se” zato što on podrazumeva neki čarobni stepen sitosti koji treba da dostignemo.
9) Živim dan po dan, prihvatam da ću ponekad jesti i više masne hrane za poneti, a ponekad i poželeti da pojedem mnogo više domaćih namirnica i povrća. Svakako, jedem šta hoću.
10) U skladu sam sa svojim telom i dajem mu hranu koja mu je potrebna na dnevnom nivou koliko god to mogu. To znači da nemam plan ishrane, moja dijeta prolazi kroz faze različitih količina ugljenih hidrata, voća, masti, slatkiša itd. Tako retko dobijam veliku želju za hranom.
11) Verujem sebi kada je reč o hrani, nikad ne analiziram previše svoj izbor, već jedem šta hoću i prepustim se sebi.
12) Nikada ne pripisujem krivicu ili osudu svom izboru hrane.
13) Ponekad jedem i kad „ne bi trebalo”: kad nisam gladna, nakon što sam se zasitila, kad gledam TV (odnosno uvek), kad stojim, pa čak i kad nisam ni svesna. I da, ne samo da jedem kad hoću, nego i jedem šta hoću – to je moja dijeta.
14) Prihvatam da će moje telo učiniti ono što želi u smislu težine, tako da sam prestala da se borim protiv toga.
15) Moji prioriteti su rad na samopouzdanju i saosećajnosti, tako da moja dijeta više nije određena željom da manipulišem ili kontrolišem svoje telo.
Najznačajnija stvar koju sam uradila da bih podstakla ovu promenu jeste što sam promenila način na koji razmišljam o hrani: saosećajna sam prema sebi i opraštam sebi, prestala sam da budem opsednuta željom da smršam i tako što sam prihvatila svoje telo takvim kakvo jeste u ovom trenutku.
Život je mnogo zabavniji kad niste opsednuti hranom ili svojim telom. Probajte moju „Jedi šta hoćeš” dijetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com