Dan prvi. Doručak, ni nalik nekom uobičajenom. Na tanjiru pored sitno iseckane banane, kajgana od dva jaja i pileće grudi. Nema ovsene kaše, nema hleba ni mleka i žitarica. Naziv koji su stručnjaci smislili za ovu dijetu je paleolitska dijeta. Meni je nalik onom koji su imali naši preci, sakupljači i lovci, pre otprilike 40.000 godina. Predlagači i zagovornici ove dijete veruju da način ishrane sličan onome koji imaju Fred i Vilma Kremenko, ima potencijal da nas učini otpornim na veliki broj najzastupljenijih bolesti današnjice – gojaznost, dijabetes i srčana oboljenja.
Paleolitski recept
Ova dijeta nije novost. Naime, prvi put je dospela u javnost još 1988, kada je dr S. Bojd Iton, profesor antropologije i kliničke radiologije na univerzitetu Emory, objavio knjigu „Paleolitski recept“. Danas je dijeta doživela svoj bum zahvaljujući vernim pratiocima ovog trenda.
„Ipak, sve je to ludost i svodi se na pomodarstvo i trend koji traje još od davnina“, ističe Loren Kordian, psiholog na odseku za Zdravlje i nauke o fizičkim aktivnostima Univerziteta Kolorado. „Na kraju krajeva, čitav svet se ovako hranio hiljadama godina unazad“.
Analize
Posle studioznog analiziranje liste zabranjene hrane, stiče se utisak da je ova dijeta isključiva – bez mlečnih proizvoda, žitarica, krompira, soli, kvasca, hrane u konzervama, alkohola ili kafeina. Zato je dozvoljeno obilno jesti voće, povrće, meso divljač i ribu.
Uzevši sve u obzir, s pravom se pitate da li nas ovakav način ishrane zaista može učiniti zdravijim? U članku objavljenom u Američkom žurnalu zdrave ishrane, dr Kordian je zajedno sa svojim kolegama analizirala postojeće podatke o načinu ishrane čak 229 zajednica (sakupljači-lovci) navedenih u etnografskom atlasu, koji predstavlja skup informacija o 1.267 svetskih zajednica. Razlike u načinu ishrane bile su i te kako zastupljene, ali ono što je svima bilo zajedničko jeste to da su pretrpane proteinima (oni čine do 35% ukupne količine kalorija), a oskudevaju u ugljenim hidratima (oni čine do 25% ukupne količine kalorija) u poređenju sa tipičnim američkim načinom ishrane. Što se tiče unosa masti (čine 40% i više ukupne količine unesenih kalorija), on je skoro identičan kao u današnjoj Americi, ali sa jednom ogromnom razlikom – naši preci su u mnogo manjim količinama unosili zasićene masti.
Pristalice
Kako ističu pristalice ovakvog načina ishrane, ukoliko bi bio primenjen danas, mogao bi imati dosta pozitivnog uticaja na naše sveukupno zdravlje. Nerafinisani ugljeni hidrati bili su deo svakodnevne ishrane naših predaka – voće koje sadrži puno vlakana (vari se polako, čime se izbegava problem naglog gomilanja velike količine glukoze u našem krvotoku). Mnogi eksperti za ishranu smatraju da izlaganje velikim količinama glukoze može dovesti do otpornosti na insulin, što dalje za posledicu ima pojavu poremećaja poput gojaznosti i bolesti kao što je dijabetes tipa 2. S obzirom na to da je u paleolitskom načinu ishrane obilno zastupljeno voće i povrće, ovakva ishrana je takođe bogata i antioksidantima, za koje se pouzdano zna da smanjuju rizik od pojave raka i srčanih oboljenja.
Dileme
I pored svega pomenutog, neki stručnjaci se i dalje pribojavaju i upozoravaju na potencijalnu opasnost ovoh režima ishrane u kom je životinjska mast zastupljena u većim količinama. Dijetalna mast je i dalje ključni faktor u suzbijanju gojaznosti, a poznato je da su količine masti koje se unose posredstvom domaćih životinja mnogo veće od onih koje su unosili naši preci jedući meso divljih životinja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com