Istraživači u Americi ustanovili su da kada se osobama često nudi ista hrana, one tokom vremena počinju da jedu manje količine hrane.
Prema tome, ako bi se raznovrsnost hrane koja se nudi u ishrani smanjila, možda bi se smanjila i epidemija gojaznosti u Americi.
Ideja o smanjenju izbora hrane može, takođe, biti korisna i za smanjenje težine (dijete). Studija je rađena za potrebe časopisa „The American Journal of Clinical Nutrition„.
Jednolična ishrana?
Portparol američkog udruženja za ishranu kaže da je i dalje za dijetu i zdravlje dobra tzv. zdrava hrana.
Makgvajer (McGuire), vanredni profesor ishrane na Vašingtonskom državnom univerzitetu Wash, kaže: „Ljudi se ne goje od voća i povrća. Ali kada im se svakodnevno servira veliki izbor visokomasne hrane i niskohranljive hrane, onda to dovodi do gojaznosti.“
Naučnici sa Univerziteta u Bafalu istraživali su koncept po kom ljudi postaju naviknuti na hranu kada jedu stalno istu hranu, iznova i iznova. Navikavanjem se smanjuje odgovor na određene stimulanse sa povećanom izloženošću istoj hrani. Na taj način ljudi gube apetit i jedu manje nego obično.
Istraživači ističu da koncept koji uvodi u obroke monotoniju može da pomogne ljudima da mršave i da je vredan daljeg istraživanja.
Navikavanje dovodi do manje kalorija
U istraživanje su bile uključene 32 žene koje su dobile mogućnost ishrane veoma ukusnim makaronima sa sirom (svakog radnog dana).
Polovina žena je tokom pet sedmica dobijala ovaj obrok pet puta sedmično. Druga polovina žena je tokom pet sedmica dobijala ovaj obrok jednom nedeljno.
Žene koje su jele makarone sa sirom svakog radnog dana u proseku su unosile u organizam 100 kalorija manje svakog dana. Žene koje su makarone sa sirom jele jednom nedeljno unosile su u proseku 30 kalorija više dnevno nego pre istraživanja.
Navikavanje je jedan od nekoliko psiholoških procesa koji mogu uticati na povećanje ili smanjenje telesne težine.
Profesor psihologije i koautor ovog istraživanja Mark E. Bouton smatra da treba nastaviti istraživanja u tom pravcu: „Cilj je da se razumeju svi delovi ove veoma velike i komplikovane slagalice.“
Istraživanja zavisnosti od hrane
Jednim istraživanjem naučnika sa Univerziteta u Floridi došlo se do zaključka: „Ako se ponavlja izloženost organizma hrani sa visokim sadržajem šećera i masnoće, u mozgu se izazivaju promene koje stvaraju zavisnost od hrane, slično kao droga.“
Ovo istraživanje otvara mogućnost za nove farmakološke terapije za gojaznost kao bolest zavisnosti.
Zaključak
Navedena i druga istraživanja ukazuju na to da je gojaznost „složena bolest“, ali ne samo sa fizičkim nego i sa psihičkim aspektima.
Pretpostavka je da će se, na osnovu pomenutih istraživanja, pored raznih dijeta ili hirurških metoda, razvijati nove metode u lečenju gojaznosti, jer je gojaznost postala u pravom smislu reči epidemija, pogotovu u razvijenim zemljama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com