Prošle godine keto bila je pravi hit, ali zvezda 2019. je mediteranska dijeta. Iako postoji već duže vreme, od šezdesetih godina prošlog veka, U.S. News je proglasio dijetom broj 1 u ovoj godini.
Mediteranska dijeta ima brojne prednosti po zdravlje. Njoj mnogi duguju dugovečnost, gubitak kilograma i prevenciju mnogih bolesti. Ono što je najvažnije, jednostavno je slediti taj režim ishrane dugoročno.
Šta je mediteranska dijeta?
Ova dijeta je zapravo tipična ishrana osoba koje žive u zemljama okruženim Mediteranskim morem. Brojna istraživanja su pokazala da te osobe imaju manju šansu od razvoja raka i bolesti srca od Amerikanaca.
U časopisu American Journal od Medicine objavljeno je i da je naročito učinkovita za mršavljenje.
Kako piše U.S. News, to zapravo nije plan prehrane, nego način življenja. Oni koji je praktikuju unose puno zdravih masti, orašastih plodova, voća i povrća.
Šta jesti kada ste na mediteranskoj dijeti?
Mediteranska dijeta najpoznatija je po grčkoj salati koja se sastoji od paradajza, krastavaca, luka, feta sira i maslinovog ulja. U nju se mogu dodati i artičoke.
Reč je zapravo o ishrani bogatoj voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, pasuljem, orašastim plodovima i maslinovim uljem. Dopuštena je i riba, živinsko meso, jaja, sir i jogurt, posebno grčki.
Mnoge osobe koje su na mediteranskoj dijeti redovno će uz večeru popiti čašu crnog vina iako to nije nužno.
Iako je gotovo sve preporučeno, treba izbegavati crveno meso, a slatkiše jesti samo za posebnim prilikama. Ne savetuje se ni prerađena hrana, odnosno bilo kakvo gotovo jelo koje se možete kupiti u marketima.
Dijeta nije ograničavajuća, ali treba pripaziti na veličinu porcija i kalorije.
Koje su zdravstvene prednosti mediteranske dijete?
Sprovedena su brojna istraživanja, a upravo je zahvaljujući rezultatima mediteranska dijeta proglašena najboljom za 2019. godinu.
Prema otkriću istraživanja iz 2016., važna prednost dijete je dugovečnost. Naime, naučnici su otkrili da ovakva ishrana smanjuje nivo C-reaktivnog proteina, markera povezanog sa starenjem. Takođe je smanjena mogućnost slabljena kostiju koje uzrokuje osteoporozu.
Drugo istraživanje objavljeno je u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology, a okupilo je podatke iz petogodišnjeg ispitivanja koje je uključilo više od 7.400 osoba s dijabetesom tipa 2 ili koje su bile izložene riziku od kardiovaskularnih bolesti.
Ljudi su podeljeni u tri grupe: jedna je sledila mediteransku ishranu dopunjenu maslinovim uljem, jedna je praktikovala mediteransku ishranu dopunjenu orasima, a jedna dijetu s malo masti.
Tokom pet godina ljudi koji su praktikovali mediteransku ishranu s maslinovim uljem izgubili su najviše kilograma i tako pokazali da ograničavanje masti ne pomaže kod gubitka težine ili održavanja.
Dakle, ako tražite novu dijetu koja vam neće samo pomoći da izgubite težinu, već i istovremeno smanjiti rizik od bolesti i poboljšati um, vredi pokušati s mediteranskom ishranom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com