U moru dijeta postoje prilično strogi režimi. Među njih se ubraja i danska dijeta, vrlo rigorozan plan ishrane koji zahteva izuzetnu disciplinu. Dijeta traje samo 13 dana, a obećava gubitak do 10 kilograma.
Dijeta, koja se naziva i kopenhagenskom ili kraljevskom danskom bolničkom dijetom, prvi put se pojavila 2018. godine u emisiji How To Lose Weight Well. Voditelji su je tada prozvali „režimom za kažnjavanje“.
Naime, prilično je kontroverzna jer dnevni unos kalorija ograničava na samo 600. Inače, tipičnom muškarcu za održavanje energije i težine je potrebno oko 2500 kalorija, a ženi 2000. Upravo zbog toga je većina zdravstvenih stručnjaka ne preporučuje. Smatraju da je to nezdrav način mršavljenja, opasan za zdravlje, a rezultati nisu dugoročno održivi.
Obroci u sklopu ove dijete sastoje se od hrane bogate proteinima, a siromašne mastima. Kuvanje s uljem i hrana koja ga sadrži su zabranjeni, kao i alkohol i gazirana pića.
Oni koji se odluče da slede ovu dijetu moraju da popiju barem dva litra vode u danu, a lekaru se obavezno javiti u slučaju da se pojave simptomi kao što su grčevi u nogama, vrtoglavica i zbunjenost.
Kad nakon 13 dana dijeta završi, ne bi se smela da se ponavlja dve godine. Onima koji je nisu dosledno sledili savetuje se da opet pokušaju tek nakon šest meseci, piše Good To Know.
Kako izgleda jelovnik danske dijete?
Postoji nekoliko varijacija plana, a primer prvog dana je sledeći:
Doručak – kafa s jednom kockom šećera
Ručak – 400 grama kuvanog spanaća, dva tvrdo kuvana jaja i paradajz
Večera – 200 grama odreska i zelena salata začinjena limunovim sokom
Drugi dan za doručak se dodaje kriška običnog tosta, a ruča se 250 grama šunke i šoljica nemasnog jogurta. Večera je ista kao i prvog dana.
Plan se nastavlja na sličan način preostalih od 11 dana. Obroci se neznatno razlikuju. Na primer, večera može biti 250 grama salate od šargarepe i jedno kuvano jaje.
Deluje li danska dijeta?
Iako ovaj režim ishrane može rezultirati brzim gubitkom težine zbog smanjenog unosa kalorija, nutricionista Aliks Vuds ga ne preporučuje.
„To je nezdrava dijeta zbog vrlo ograničenog unosa kalorija i hranjivih materija. Vrlo je neuravnotežena po pitanju unosa proteina, ugljenih hidrata i esencijalnih masti. Može dovesti do neuhranjenosti, kao i energetskih problema“, objašnjava i ističe svoju zabrinutost oko obroka od kojih se sastoji dijeta.
„Za doručak preporučuje samo kafu sa šećerom. To može da podigne nivo hormona stresa i poveća cirkulaciju glukoze, uzrokujući skokove šećera u krvi i padove energije. Drugi obroci prepuni su proteina iz crvenog mesa koji potencijalno mogu da podstaknu povećanje lošeg LDL holesterola i dovedu do drugih kardiovaskularnih komplikacija“, dodala je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com