Najčešće pitanje koje se postavlja u vezi sa dijetom jeste zašto mnogi ljudi nakon dijete vrate kilograme ili se čak ugoje i budu deblji nego pre dijete.
Prema novom istraživanju, glavni krivac je apetit. Osobe koje uspešno izgube kilograme posle toga su gladnije nego što su bile pre dijete. Razlog za to je neadekvatan i neprecizan način gubitka kalorija tokom dijete. U takvim slučajevima, organizam se bori protiv naglog gubitka kilograma, pa po prestanku dijete teži nadoknađivanju deficita.
Primer: kada osoba tokom dijete unosi oko 2700 kalorija dnevno, izgubi oko 9 kilograma na kraju dijete. Međutim, telo će zatim zahtevati unos oko 400 kalorija više svakog dana, pa će se unosom od 3100 kalorija dnevo kilaža brzo vratiti na početno stanje, pa i preko toga.
Prema nekim procenama, 80% osoba koje uspešno izgube 10% telesne težine, postepeno će vraćati svoju kilažu na staro, čak se i ugojiti.
Istraživanje je postavilo teoriju po kojoj postoji sposobnost tela da uspori metabolizam i sagorevanje kalorija, čime čuva zalihe i pravi preduslov za povratak na staro stanje. Druga teorija je unos hrane nakon perioda dijete gde je primećen neadekvatan i nekontrolisan unos hrane.
Najčešći problemi koji se javljaju prilikom mršavljenja nastaju kada osoba misli da je smanjenje količine unesene hrane dovoljno za gubitak kilograma ili kada uzima tablete za mršavljenje, a ne kontroliše unos kalorija.
Tablete za mršavljenje utiču na gubitak apetita, kao i lekovi za dijabetes tipa 2. Ipak, dosta ljudi sa dijabetesom nije primetilo velike promene u kilaži.
Da bi se to bolje ispitalo, u istraživanje su uključene 242 osobe sa dijabetesom tipa 2. Svi učesnici su bili na terapiji lekovima, 89 na placebo lekovima, a 15 na leku invokana. Tokom godinu dana praćenja, obe grupe su izgubile kilograme. Grupa od 89 osoba prosečno je gubila 2 kilograma, a grupa od 153 osobe oko 7 kilograma.
Labaratorisjki rezultati su kod grupe sa lekovima pokazali gubitak od 360 kalorija dnevno kroz mokraću. Međutim, vremenom se broj izgubljenih kalorija smanjivao, što je uticalo i na sporiji gubitak kilaže, a po prestanku leka – povratak na staro stanje.
Istraživanje navodi da je različit gubitak kilaže primećen jer osobe različito prihvataju i razumeju dijetu, a i lek za dijabetes tipa 2 različito utiče na svakog pojedinca.
Na kraju se naglašava da ova studija ima neka ograničenja. Prvo, svi učesnici studije bili su sa dijabetesom tipa 2, pa rezultati nisu validni za sve kako zdrave tako i osobe pod terapijom nekih drugih bolesti. Drugo i poslednje jeste nedostatak dublje analize metabolizma učesnika u studiji kako bi se bolje razumeo i gubitak i vraćanje kilograma.
I ovde se provlači zaključak da se brzim, kratkotrajnim i rigoroznim dijetama malo postiže i da je za mršavljenje potrebno stalno voditi računa o količini unesene hrane u organizam i fizičkim aktivnostima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com