Svako ko je pokušao da se reši viška kilograma zna da to može biti veoma naporno, ali održavanje željene težine mnogima deluje još napornije i neizvesnije.
Novo istraživanje pokušalo je da otkrije zašto je to tako, tj. da li se izgubljeni kilogrami vraćaju zbog nedostatka volje. Ispostavilo se da u tome važnu ulogu igraju hormoni uključeni u regulaciju apetita.
Za potrebe istraživanja, 50 gojaznih osoba je tokom 12 nedelja bilo na niskokaloričnoj ishrani. Istraživači su merili nekoliko ključnih hormona uključenih u kontrolu apetita, i to pre nego što su učesnici počeli sa dijetom, nakon završene dijete, kao i 62 nedelje nakon toga.
Otkrili su da su nastale određene promene hormona. Godinu dana nakon gubitka težine, javilo se povećanje hormona koji je zadužen za glad (naziva se grelin), a smanjenje drugih hormona, kao što je leptin, povezan sa dobijanjem na težini.
Hormoni i ishrana
Grelin je hormon koji nam govori da jedemo, dok je, sa druge strane, leptin hormon koji nam govori da prestanemo sa jelom. Više grelina, a manjak leptina – prave idealne uslove za povratak izgubljene težine. Smanjenje drugih hormona, kao što su peptid i holecistokin, takođe ide u korist povratku izgubljene težine.
Sa evolucione tačke gledišta, ove promene treba da spreče izgladnelost kada je teško doći do hrane. Međutim, u sredini u kojoj je hrana bogata kalorijama, a fizička aktivnost gotovo neznatna, visoka stopa povratka težine nakon mršavljenja nije nimalo izneneđujuća.
Stručnjaci se slažu da su rezultati istraživanja dali odgovor na to zašto je teško održati izgubljenu težinu, posmatrano dugoročno. Pored toga, smatraju i da vraćanje izgubljenje težine ne mora biti neminovno, iako su dokazi pokazali da se većina ljudi vratila na prvobitnu kilažu nakon mršavljenja, u periodu od pet godina.
Trenutno se ispituje nekoliko lekova koji bi mogli pomoći u borbi protiv neke od ovih hormonalnih promena. Istraživači kažu da se, dok ne postoje lekovi za suzbijanje apetita koji su bezbedni za dugoročnu upotrebu, treba pridržavati sledećih navika povezanih sa boljim održavanjem telesne težine: redovno merenje, ne preskakati doručak, niskokalorična hrana i fizičke aktivnosti u trajanju od barem jednog sata dnevno.
Drugo mišljenje
„Ovo je veoma važno istraživanje“, kaže Skot Kahan, stručnjak za gojaznost sa Univerziteta u Baltimoru. „Na osnovu ovog istraživanja jasno se vidi da nije problem u volji, već se stvari menjaju hormonski, metabolički i na druge načine“, kaže on.
Nalazi dalje naglašavaju važnost nastojanja da se spreči dobijanje na težini i gojaznost na prvom mestu. Nije dovoljno da se potroši previše resursa pri lečenju gojaznosti, već je važno fokusirati se na prevenciju gojaznosti. Jedan od zaključaka je da povratak težine ne mora uvek da znači da je to naša krivica.
Gubljenje težine i održavanje tog gubitka zaista je složen proces, zbog čega su potrebni novi pristupi u lečenju, uključujući i nove lekove.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com