Biti u formi ili kondiciji za razne ljude ima različita značenja. Za neke je odsustvo zamora u svakodnevnom životu dovoljno da smatraju da su u dobroj formi. Za nekoga je to sposobnost da se vežba tri puta nedeljno, za nekoga da istrči polumaraton za manje od dva sata.
Saznanje o delotvornosti fizičke aktivnosti i načinima dostizanja „forme“ poslednjih godina su se značajno promenila. Rezultati studija objavljenih širom sveta pokazuju da je veliki deo svetske populacije nedovoljno aktivan (80%). U većini slučajeva, radi se uglavnom o sedentarnim osobama (osobama koje mahom sede). Broj gojaznih osoba iz dana u dan je sve veći, a koronarna oboljenja sve su češći uzrok smrtnosti. Neželjene posledice mogu se umanjiti fizičkom aktivnšću. Smanjeno kretanje (hipokinezija) čest je uzrok pojave mnogih hroničnih oboljenja.
Harvardska studija pokazuje da je za 41% smanjen rizik smrtnosti od hroničnih srčanih oboljenja kod osoba koje su upražnjavale fizičku aktivnost većeg intenziteta u poređenju sa onima koje je nisu imale. Osobe koje se bave fizičkom aktivnošću čija je energetska vrednost 1.500 kcal nedeljno imaju za 28% manji rizik od opšte smrtnosti.
Studija aerobik centra koja je obuhvatila oko 10.000 ispitanika pokazala je da ljudi koji su bili tokom čitavog perioda praćenja u dobroj fizičkoj formi imaju za 67% manji rizik od opšte smrtnosti, a za 78% manji rizik od smrtnosti nastale usled kardiovaskularnih oboljenja. Slični rezultati dobijeni su i iz norveške studije aerobik centra.
Polovina populacije starije od 16 godina razume da je fizička aktivnost korisna, ali većina njih ne zna tačno koji su njeni efekti i šta je to „optimalna fizička aktivnost“. Iako znaju da je fizička aktivnost faktor zdravlja, oni ne znaju koliko često treba vežbati, kakvog intenziteta treba da budu vežbe i koje su to aktivnosti koje treba da upražnjavaju. Mali broj osoba zna da prati stanje svoje pripremljenosti – formu, kondiciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com