Uprkos ponavljanim pozivima tokom godina od strane javnih zdravstvenih zvaničnika da ljudi treba više da se bave fizičkim aktivnostima, Amerikanci samo malo više pešače i voze bicikl nego pre 10 godina.
Prema istraživanju koje je sproveo tim naučnika sa dva univerziteta u SAD, prosečan Amerikanac je 2009. godine imao 17 šetnji više u odnosu na 2001. godinu, što otprilike znači da je prešao oko 15 kilometara više, a samo je dva puta više vozio bicikl, što je oko 8 kilometara više za period od godinu dana.
Poboljšanje infrastrukture
Istraživači kažu da su potrebna poboljšanja infrastrukture, kao što su stvaranje trotoara i biciklističkih staza i da takve promene treba da budu urađene zajedno sa uspostavljanjem obrazovnih programa kojima bi se naglašavala važnost fizički aktivnog životnog stila.
Istraživači su uporedili nalaze iz 2001. i 2009. godine.
Zastupljenost svih oblika šetnji ostala je nepromenjena, ali se dnevna šetnja od najmanje 30 minuta povećala sa 7,2% iz 2001. godine na 8% u 2009. godini.
Zastupljenost svih oblika vožnje bicikla ostala je na 1,7%, a tridesetominutna dnevna vožnja ostala je na 0,9%.
Aktivno "putovanje" je opalo kod žena, dece i starijih osoba, ali se povećalo kod muškaraca srednjih godina, kod zaposlenih, visokoobrazovanih i kod onih koji ne poseduju automobil.
Uloga javnog prevoza
Istraživači smatraju da socijalne nejednakosti mogu da objasne razlike u aktivnom bavljenju fizičkim aktivnostima. Oni ističu da analize potvrđuju važnu ulogu javnog prevoza u podsticanju aktivnog putovanja. To je zato što 90% svih javnih prevoza uključuje i obaveznu šetnju pre i posle vožnje.
Vožnja bicikla ima potencijal da postane važan deo javnog prevoza, kažu istraživači. "Prilikom dizajniranja politike, važno je ciljati na žene, decu i starije osobe, koji su najugroženiji pešaci ili biciklisti i koji zahtevaju posebnu pažnju u vezi sa zaštitom od ostalih motornih vozila kao učesnika saobraćaja.
Istraživači kažu da je poboljšana infrastruktura, kako za pešake tako i za bicikliste, neophodna kako bi se podstakao značaj fizički aktivnog načina života, koji predstavlja važan faktor za smanjenje gojaznosti i promociju zdravlja kardiovaskularnog sistema.
Istraživači ukazuju na to da šetnja i vožnja bicikla doprinose dnevnim fizičkim aktivnostima potrebnim za zdravlje kardiovaskularnog sistema, što obezbeđuje jedan važan vid zaštite od gojaznosti, dijabetesa i raznih drugih bolesti.
Vožnja bicikla sa svrhom
Istraživači su izdvojili i ostale nalaze.
Oko 75% šetnji i 50% vožnji bicikla u 2009. godini bilo je zbog odlaska na posao, u školu, kupovinu, posetu prijateljima ili pristupa javnom prevozu.
Kao vid rekracije, vežbe ili sporta, smatra se 27% šetnji i 49% vožnji biciklom.
"Utilitaristički" biciklizam porastao je sa 43% na 51%, što istraživači opisuju kao najupečatljiviju promenu.
Uprkos tome, u većim gradovima biciklizam generalno nije značajno povećan, pokazuje studija. Napredak bi bio očigledniji kada bi se poboljšali trotoari, pešački prelazi, biciklističke staze i kada bi se saobraćajni zakoni sprovodili rigoroznije.
Zaključak
Iz navedenih rezultata treba izvući pouke i za naše prilike. Kampanje zdravstvenih radnika, ali i sredstava javnog informisanja, mogu uticati na to da što više ljudi shvati da su umerene fizičke aktivnosti važne za zdravlje. Pored toga, važno je da državni organi i organi lokalne samouprave stvore što više uslova za bavljenje fizičkim aktivnostima: bazeni, parkovi, biciklističke staze, javni prevoz…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com