Prema novom istraživanju, deca širom sveta ne mogu da trče dovoljno brzo ili dugo kao njihovi roditelji u tim godinama.
Pored toga, istraživači iz Australije otkrili su da su deca danas za oko 15% manje spretna nego njihovi roditelji kada su bili mladi. U Sjedinjenim Državama je još i gora situacija, jer je izdržljivost srca kod dece prosečno opala za 6% u svakoj od prethodne četiri decenije.
Istraživači navode da će se ovi nivoi kondicije u detinjstvu najverovatnije odraziti na loše zdravlje u odraslom dobu. Deca će imati slabija srca, tanje kosti i niži ukupni kvalitet života.
Do ovih podataka istraživači su došli analizom 50 studija o trčanju i kondiciji sprovedenih u periodu od 1964. godine do danas, u kojima je učestvovalo više od 25 miliona dece uzrasta od 9 do 17 godina iz 28 zemalja.
U ovim studijama analizirana je izdržljivost srca tako što je mereno koliko deca mogu da pretrče za određeno vreme i koliko im treba da pređu određenu distancu. Testovi su obično trajali od 5 do 15 minuta, odnosno obuhvatali dužinu od jednog do tri kilometra trčanja.
Izdržljivost je značajno opala tokom godina, ali na načine koji su bili slični među dečacima i devojčicama, kao i između mlađe i starije dece u različitim regionima sveta.
Istraživači navode da postoje mnogi faktori čija kombincija stvara sve neaktivnije društvo, uključujući sledeće:
- Zajednice imaju cilj da obeshrabre šetanje, vožnju bicikla ili igru u dvorištu. Mnogima je potrebno da pređu velike razdaljine kako bi došli do parkova i zelenih površina, a ovi sardžaji u velikom broju slučajeva nisu najboljeg kvaliteta. Pored toga, deca ređe voze bicikle ili idu peške do škole.
- Škole u kojima se deca oslobađaju fizičkog vaspitanja ili ga zamenjuju manje napornim aktivnostima. Danas u svetu samo 12% osnovnih i 2% srednjih škola u sklopu nastave ima svakodnevne časove fiskulture.
- Uticaj televizije, računara, tablet uređaja i smart telefona koji smanjuju želju dece da se igraju napolju. Takođe, veliki deo vremena deca provedu u automobilu ili sedeći u klupama (utakmica, bioskop, koncerti…).
- Gojaznost takođe igra ulogu. Ljudi su danas u proseku deblji nego ranije, pa je iz te perspektive teže da se osoba kreće ukoliko nosi veću težinu sa sobom. Istraživači navode da se oko 30% do 60% pada izdržljivosti pri trčanju može objasniti povećanjem telesnih masti.
Rešenje?
Deca treba da budu izložena produženim fizičkim aktivnosti, za koja želimo da budu zabavna, ali i koja će ih izmoriti.
Njima je potrebno najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno koja koristi velike mišiće u telu, kao što su trčanje, plivanje ili vožnja bicikla. Međutim, to ne mora da se radi sve odjednom. Deca mogu da rasporede fizičku aktivnost tokom dana, tako što će šetati 10 minuta ujutru ili učestvovati u fizički aktivnoj igri za vreme trajanja školskog odmora i slično.
Roditelji takođe treba da se angažuju sa svojom decom, tako što će im ograničiti vreme koje provode sedeći na ne više od dva sata dnevno, a pri tom ih izložiti nizu fizičkih aktivnosti u kojima bi mogli da uživaju makar vikendom ili tokom odmora (raspusta).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com