Istraživanje je pokazalo da neaktivni ljudi ako povećaju svoje aktivnosti za samo 15 minuta na dan, mogu smanjiti rizik od smrti za 14% i povećati svoj životni vek za tri godine.
Mnoge zdravstvene organizacije, među kojima je i Svetska zdravstvena organizacija, nagoveštavaju prednosti koje pružaju fizičke aktivnosti i preporučuju 150 minuta nedeljno vežbanja umerenog intenziteta. Međutim, bilo je nejasno da li i manje vežbanje može da utiče na životni vek pojedinaca.
Či-Pang Ven, istraživač sa Instituta nacionalnog zdravlja u Tajvanu, uradio je sa svojim kolegama procenu zdravstvenih prednosti koje pruža niz fizičkih aktivnosti. Istraživanje je obuhvatilo više od 400 hiljada ljudi koji su učestvovali u medicinskom praćenju u periodu između 1996. i 2008. godine, sa prosekom praćenja od 8 godina. Na osnovu prijavljenih nedeljnih vežbanja, učesnici su raspoređeni u jednu od pet kategorija nivoa aktivnosti: neaktivni, slabo, srednje, visoko i veoma visoko aktivni. Istraživači su izračunali odnos smrtnosti za svaku grupu u poređenju sa neaktivnom grupom, a izračunali su i očekivani životni vek za svaku grupu.
Nizak nivo fizičke aktivnost ipak pruža određene pogodnosti
U poređenju sa članovima neaktivne grupe, oni koji spadaju u slabo aktivne, tj. oni koji su u proseku vežbali 92 minuta nedeljno (oko 15 minuta dnevno), imali su 14% smanjen rizik od smrti, a 10% od smrti usled raka i pored toga u proseku tri godine duži životni vek. Svakih dodatnih 15 minuta dnevnog vežbanja smanjuje rizik od smrti za 4%, a od raka za 1%. Ove prednosti su važile za sve starosne grupe i oba pola, kao i za one koji su imali rizik od srčanih oboljenja. Pojedinci koji su bili neaktivni imali su za 17% veći rizik od smrti u odnosu na grupu sa slabim fizičkim aktivnostima.
Istraživači kažu da bi ako se budemo pridržavali minimuma dnevnih fizičkih aktivnosti, smrtnost od srčanih bolesti, dijabetesa i raka mogla biti smanjena. Ovaj mali obim vežbanja mogao bi da odigra važnu ulogu u globalnom ratu protiv spomenutih bolesti, a samim tim smanjili bi se i medicinski i zdravstveni troškovi.
Stručnjaci se slažu da bi saznanje o tome da malo zahtevna količina vežbanja – svega 15 minuta dnevno – može značajno smanjiti rizik od smrti – trebalo da podstakne veliki broj pojedinaca da uključe manju količinu fizičkih aktivnosti u svoje užurbane živote. Vlade svih zemalja, kao i zdravstveni radnici – trebalo bi da odigraju važnu ulogu u širenju ove dobre vesti i ubede ljude u važnost barem minimalnog vežbanja.
Zaključak
Ovo istraživanje jasno pokazuje da je i mala količina fizičkih aktivnosti dobra za naše zdravlje, ali i da je više vežbanja još bolje.
Važno je ne samo da mi vežbamo nego i da i decu od malih nogu navikavamo da se bave redovno umerenim fizičkim aktivnostima i rekreacijom na čistom vazduhu (trčanje, pešačenje, plivanje, planinarenje, fudbal, košarka, tenis…).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com