Kada razmišljaju o fizičkoj formi, mnoge osobe misle na specifične aspekte koje žele da poboljšaju i unaprede (telesna težina, fleksibilnost, snaga). Američki koledž za sportsku medicinu definisao je formu kao skup karakteristika koje osoba ima ili razvija, a koje su povezane sa sposobnošću za obavljanje određene fizičke aktivnosti.
Fizička forma je sastavljena od merljivih komponenata koje omogućavaju osobi da prati i poboljšava svoje sposobnosti u okviru različitih sportskih i svakodnevnih aktivnosti. Forma se postiže određenim trenažnim režimom koji se sastoji iz različitih vežbi.
Uopšteno govoreći, postoji pet glavnih komponenata fizičke forme na koje se obraća pažnja pri utvrđivanju stepena pripremljenosti, pri čemu važnu ulogu igra i antropometrija, naročito u doziranju adekvatnog programa treninga.
Kardiovaskularna forma
Predstavlja sposobnost srca i pluća da isporuče adekvatnu količinu kiseonika aktivnim mišićima, što može da se prati preko srčane frekvencije. Srčana frekvencija u stanju mirovanja može da iznosi 60-100 otkucaja u minutu. Vrednosti srčane frekvencije rastu sa porastom potrebe organizma za kiseonikom, taj odnos je uvek linearan. Cilj svakog fitnes programa je da poboljša efikasnost srca i pluća, a to se ostvaruje na tri glavna načina:
- povećanjem količine kiseonika koji ulazi u pluća
- olakšanim preuzimanjem i transportom kiseonika krvotokom
- većom sposobnošću mišića da preuzmu i iskoriste kiseonik
Rezultat će biti smanjenje srčane frekvencije u stanju mirovanja, što znači da srce kuca sporije, ali isporučuje tkivima istu količinu kiseonika – takvo srce radi „ekonomičnije“. Kardiovaskularna forma omogućava da se svakodnevne aktivnosti obavljaju lakše sa što manje utrošene energije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com