Novo istraživanje urađeno u Švajcarskoj pokazalo je da previše nedeljnih sportskih aktivnosti može da naškodi deci (tinejdžerima), slično kao i sportska “neaktivnost”.
Studija je pokazala maksimalnu korist od sportskih aktivnosti kada se vežba 14 sati nedeljno, što je dvostruko više od doskorašnjih preporuka od 7 sati za starosnu grupu tinejdžera.
Tem Frej, počasni predsednik Fondacije za rast dece i portparol Nacionalnog foruma za borbu protiv gojaznosti, ističe da je veći problem ako deca i mladi ljudi nedovoljno vežbaju, ali da i previše sportskih aktivnosti nije dobro. On smatra da 14 sati vežbi nedeljno može biti optimalno za mlade, ali, iskreno sugeriše da deca treba da vežbaju preporučenih 7 sati nedeljno.
Bavljenje sportskim aktivnostima
Tokom studije, švajcarski istraživači razgovarali su sa 1.245 mladih ljudi uzrasta 16-20 godina starosti o tome koliko se bave sportskim aktivnostima.
Pola ispitanika bili su muškarci, a druga polovina devojke, sa prosečnom starošću od 18 godina. Od ispitanih, 9% je imalo višak kilograma ili je bilo gojazno.
Njihova mentalno i fizičko stanje procenjeno je na skali od 0 do 25, koristeći kriterijume indeksa Svetske zdravstvene organizacije.
Rezultati ispod 13 na indeksu smatraju se slabim.
Prosečna ocena za ceo uzorak bila je 17.
Nedeljne sportske aktivnosti kategorizovane su u četiri grupe:
- niske (0 do 3,5 sati; 35% ispitanika)
- prosečne (3,6 do 10,5 sati; 41,5%)
- visoke (10,6 do 17,5 sati; 18,5%)
- veoma visoke (više od 17,5 sati; 5%)
Blagostanje
U poređenju sa tinejdžerima u prosečnoj grupi, tinejdžeri sa niskim i vrlo visokim sportskim aktivnostima imali su više nego dva puta veće šanse da postignu ocene ispod 13 na skali “indeksa blagostanja”.
Oni u grupi sa visokim sportskim aktivnostima imali su oko 50% manje šanse da postignu indeks ispod 13.
Najbolji rezultati dobijeni su sa oko 14 sati sportskih aktivnosti nedeljno, dok su efekti bili lošiji za mlade koji su se bavili sportom više od 17,5 sati nedeljno.
Rezultati pomenutih istraživanja objavljeni su nedavno na internetu, u “Arhivu dečjih bolesti”.
Zaključci
Poznato je da redovno vežbanje i umerene fizičke aktivnosti imaju pozitivan uticaj na psihičko i fizičko stanje, smanjenje stresa i anksioznosti, kao i povećanje samopoštovanja. Pored toga, dobra fizička kondicija pozitivno deluje na aktivnosti mozga.
Međutim, dok se preporučeno nedeljno vreme bavljenjem sportom do 14 sati smatra dobrim za mentalno i fizičko zdravlje dece ovog uzrasta, stručnjaci su došli do zaključka da dalja povećanja vremena bavljenja sportim štetno utiču na decu i prestaju da bivaju zaštitni zdravstveni faktor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com