Novo istraživanje sugeriše da kućni ili poslovi u bašti manje doprinse našoj liniji i zdravlju nego što to mnogi od nas misle.
Ustanovljeno je da ljudi koji kućne poslove smatraju umerenim do snažnim fizičkim aktivnostima, uglavnom imaju veću telesnu težinu od onih koji provode istu količinu vremena baveći se drugim vidovima vežbanja.
Ministarstvo zdravlja Velike Britanije preporučuje da bi odrasle osobe trebalo da provode 150 minuta nedeljno baveći se umerenim do snažnim fizičkim aktivnostima .
Istraživački tim sa Univerziteta Ulster pogledao je nivo aktivnosti 4.563 odrasle osobe u Severnoj Irskoj. Na pitanje o njihovim nivoima aktivnosti, 42,7% ispitanika tvrdi da zadovoljavaju ili premašuju važeće smernice. U ovoj grupi kućni poslovi čine između 11% i 73% njihovih umerenih do snažnih fizičkih aktivnosti, a procenat je veći kod žena (34,9%) nego kod muškaraca (19,8%).
Ako se kućni poslovi isključe iz ukupne količine fizičkih aktivnosti, onda bi se za samo 20,4% smatralo da zadovoljavaju važeće preporuke.
Autori istraživanja kažu da njihovi zaključci potvrđuju rezultate sličnih studija sprovedenih u Škotskoj i Australiji, gde elimininacija vremena provedenog u obavljanju kućnih poslova značajno smanjuje udeo stanovništva za koji se smatra da zadovoljava trenutne smernice o fizičkim aktivnostima.
Kućni poslovi su “obrnuto proporcionalni mršavljenju"
Profesor Meri Marfi, koja je vodila ovo istraživanje, navodi u saopštenju: "Kućni poslovi jesu fizička aktivnost, a svaka fizička aktivnost teoretski treba da poveća količinu potrošenih kalorija, ali smo otkrili da su kućni poslovi obrnuto proporcionalni mršavljenju, što sugeriše da ljudi ili precenjuju intenzitet fizičke aktivnosti preko kućnih poslova ili jednostavno više jedu kako bi nadoknadili iznos potrošenih kalorija."
Drugo objašnjenje je da su ljudi sa viškom kilograma rekli istraživačima da su kućni poslovi za njih napornije fizičke aktivnosti u odnosu na ljude sa manjom kilažom.
Profesor Marfi dodaje: „Kada se razgovara sa ljudima o fizičkoj aktivnosti koja im je potrebna da ostanu zdravi, treba da bude jasno da kućni poslovi ne mogu biti dovoljno intenzivni da doprinesu nedeljnom cilju i da svake nedelje treba da postoje i druge intenzivnije aktivnosti.“
Stručnjaci za srce preporučuju brze šetnje
Komentarišući istraživanje, Kris Alen, viša sestra pri Britanskoj fonadaciji za srce, navodi u saopštenju: "Ovo istraživanje ukazuje na to da neki od nas mogu da precene količinu fizičke aktivnosti ako kućne poslove ubrajaju u vežbanje.“
„Svi treba da teže cilju od najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno. Vežbanje treba da vas učini da teže dišete, da se osećate toplije i da vaše srca kuca brže nego obično. Dakle, ako vaši kućni poslovi ispunjavaju ove uslove, onda se oni mogu računati kao fizička aktivnost“, dodaje ona.
„Ako vas cilj od 150 minuta obeshrabruje, mislite o tome kao na delove od po 10 minuta. To takođe ne mora da znači ćete morati da krenete u teretanu, već možete probati sa brzim šetnjama ili uvesti jednostavno pravilo da svakog dana idete stepenicama umesto liftom“, zaključuje Alen.
Ono što ljude zavarava to su povremeni naporni kućni poslovi: brisanje prozora, ribanje poda, ručno pranje veće količine veša, košenje veće površine trave, kopanje veće bašte… Navedeni teški poslovi ne rade se svakoga dana, a retko ko od nas ima veliki broj prozora ili veliko dvorište (baštu ili travnjak), tako da to jesu fizičke aktivnosti, ali nedovoljne za zdravlje i vitku liniju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com