Opšte zdravstvene smernice preporučuju da bi trebalo da budemo aktivni, baveći se umerenim fizičkim aktivnostima, kao što su vožnja biciklom, trčanje ili plivanje, u trajanju od barem 30 minuta, i to pet puta nedeljno. Ali mnogi ljudi imaju problema da izdvoje ovoliko vremena zbog posla i načina života koji uključuje duge periode neizbežnog sedenja.
Nedavne studije su pokazale da je previše svakodnevnog sedenja povezano sa povećanim rizikom od zdravstvenih problema kao što su gojaznost i dijabetes.
Istraživači su želeli da testiraju teoriju da se ovi negativni efekti po zdravlje mogu izbeći ako su ljudi aktivni u kraćim vremenskim periodima – recimo, sat vremena dnevno.
Oni su podelili 18 zdravih odraslih osoba u tri grupe, a svaka grupa pratila je određeni program vežbanja u periodu od četiri odvojena dana. Jedna grupa je sedela 14 sati dnevno. Druga grupa provodila je 13 sati dnevno sedeći, a osim toga, energično su vozili bicikl u trajanju od jednog sata.
Treća grupa je provodila ukupno 6 sati dnevno lagano vežbajući, od toga 4 sata šetanja ležernim tempom i 2 sata stajanja, dok vreme koji su oni proveli sedeći iznosi 8 sati. Svim učesnicima je svakog jutra uziman uzorak krvi, kako bi istraživači mogli da testiraju nivo šećera, holesterola i lipida u krvi, tražeći pri tom znake poboljšanja zdravlja.
Šta kaže nova studija?
Ljudi u grupi koja je energično vežbala jedan sat dnevno nisu pokazali nikakvo poboljšanje u nivou lipida ili insulina u krvi, ni da su osetljivi na efekte insulina. Nizak nivo insulinske osetljivosti može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, a to ujedno predstavlja i rani znak dijabetesa.
Postoje neki dokazi da je grupa koja je duže vežbala, ali sa slabijem intenzitetom, imala zdraviji nivo insulina i lipida u krvi.
Koliko je pouzdano istraživanje?
U ovoj studija testirano je samo 18 ljudi i na rezultate ove male studije mogu uticati razni nasumični faktori. Znaci bolesti koje su istraživači testirali u odnosu na nivoe lipida i hormona u krvi, ne odražavaju stvarno zdravlje ljudi.
Programi vežbanja koje su sledili učesnici istraživanja, zaista nisu reprezentativni, a mi ne možemo biti sigurni da nije bilo i drugih stvari koje su uticale na zdravlje ljudi za vreme trajanja istraživanja.
Šta to znači za nas?
Ova studija pokazuje da je bolje da budemo aktivni koliko god je to moguće i što je češće moguće, kako bismo pokušali da održimo dobro zdravlje. Istraživanje sugeriše da ako veći deo vremena provodite veoma neaktivno, onda ne postoje prečice koje možete lako iskoristiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com