Nema čarobnog broja kad su u pitanju vežbe, ali to ne znači da brojevi nisu važni. Nije teško zapamtiti, a pošto su vežbe lako merljive, oni mogu da imaju važnu ulogu u javnom zdravlju kao pokazatelj koliko nam je vežbanja potrebno.
Kad je u pitanju hodanje, mnogima će odmah pasti na pamet broj 10.000, dugo idealizovan kao svakodnevno potreban broj koraka za unapređenje zdravlja, piše portal Science Alert.
Dokaza o pozitivnom efektu hodanja na zdravlje ima na pretek, a studije o dužini i intenzitetu se često sprovode.
U poslednjoj takvoj, objavljenoj u časopisu američkog medicinskog udruženja (JAMA), naučnici predvođeni Amandom Paluč sa Univerziteta Masečusets pratili su godinama dve hiljade muškaraca iz četiri američka grada.
Grupa muškaraca prosečne starosti nešto preko 45 godina, nosila je akcelerometre koji su svakodnevno zabeležavali broj i intenzitet njihovih koraka.
Eksperiment je počeo 2005. i trajao je do 2018. godine, dokad je 72 odsto članova izvorne grupe umrlo.
Rezultati su pokazali da postoji manji rizik od prerane smrti kod osoba koje su dnevno prešle 7.000 koraka u u poređenju sa onima koji su koračali manje.
Intenzitet hodanja nije imao efekat na mortalitet.
Naučnici smatraju da će povećanje broja koraka u najmanje aktivnoj populaciji imati značajniji doprinos u njihovom zdravlju, ali nakon određenog praga dodatni koraci više nemaju dodatan učinak.
„Više od 10 hiljada koraka dnevno nismo povezali sa dodatnim smanjenjem rizika od preuranjene smrti“, napisali su.
Iako rezultati uveliko potvrđuju ono što smo već znali o dobrobiti hodanja iz prethodnih studija, novi prag od 7.000 koraka bez sumnje je lakše ostvariv nego 10.000 i mogao bi da motiviše na hodanje i one koji mu nisu skloni.
„Broj koraka u danu jednostavan je i lako merljiv cilj i odličan je način promocije zdravlja“, rekla je Paluč.
„Sedam hiljada koraka dnevno bi mogao da bude realan cilj i za najmanje aktivne pojedince.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com