Većina pacijenata sa srčanim i kardiovaskularnim bolestima izbegava fizičku aktivnost i vežbanje iz straha da će tako svoje stanje samo pogoršati. Najčešće se ovi pacijenti pridržavaju prepisanih lekova i preporučene ishrane, a vežbanja se boje.
Rezultati nove studije govore da treba promeniti takav stav. Određene vežbe i fizička akivnost mogu samo poboljšati zdravstveno stanje.
Studija kao primer navodi 136 pacijenata koji boluju od nasleđene hipertrofične kardiomiopatije. Program treninga nije izazivao aritmije srčane komore, defibrilatorski šok ili neki drugi problem. Osnova treninga je brzo hodanje tokom 4 do 7 nedelja u trajanju od 30 minuta. Ostalo obuhvata uobičajne vežbe razgibavanja kako bi se, koliko je moguće, zadržala telesna težina i smanjio rizik od gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
Na osnovu dosadašnjih iskustava, prisutan je strah kod pacijenata, naročito posle saznanja o slučajevima iznenadne smrti nekih mladih sportista (iako se to veoma retko dešava, mediji o tome uglavnom pišu senzacionalistički).
Do sada je većina lekara pacijentima sa hipertrofičnom kardiomiopatijom preporučavala izuzetno konzervativna ograničenja fizičkih aktivnosti i terapiju uglavnom baziranu na lekovima.
Dokazivanje da umerena fizička aktivnost i vežbanje u vidu aerobika mogu poboljšati stanje srčanih pacijenata počelo je još 2010. godine. Tada je pet godina praćeno stanje 136 osoba starosti od 18 do 80 godina od kojih su 42% bile žene sa dijagozom hipetrofične kardiomiopatije.
Mnogi pacijenti koji nisu imali veće fizičke aktivnosti u vidu vežbanja ili brzog hodanja imali su probleme ili su imali visok rizik od neželjenih događaja. Njih čak 43% imalo je neki vid mutacije bolesti, a svi su morali da nose pedometar i monitor za praćenje rada srca.
Sve osobe koje su imale vežbanje ili neki vid lakšeg treninga minimum 20 minuta makar 3 puta nedeljno, imale su 60% manje rizika za ponovljene srčane tegobe. Ukoliko bi nakon dve do četiri nedelje povećali svoj intenzitet vežbanja za 5 do 10 minuta, svaki put (60 minuta tri puta nedeljno) bili bi na maksimumu od 70% manje rizika za ponovljene srčane tegobe ukoliko takav nivo održe.
Tokom trajanja studije, 4 od 10 pacijenata nije imalo ovaj vid fizičkih aktivnosti. Najčešći tipovi vežbanja obuhvatali su dugo hodanje, umereno trčanje, plivanje, vežbe joge i biciklizam. Učesnici su na osnovu upitnika prijavili da su vežbe uticale na kvalitetniji način života i da nisu imali nikakvih srčanih tegoba niti smetnji.
Studija nije bila predviđena za procenu bezbednosti, ali imajući u vidu odsutnost neželjenih efekata od vežbi za srčane bolesnike u odnosu na one bez vežbi, sve navedeno trebalo bi imati na umu.
Međutim, ipak se navodi potreba za mnogo većim istraživanjima sa mnogo više pacijenata sa različitim srčanim tegobama i bolestima.
Ovaj tip rekreativnog vežbanja kao terapija – pozitivno utiče na nasleđene bolesti srca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com