Svakodnevne aktivnosti od vitalnog su značaja za naše zdravlje. Kratka pauza od aktivnog načina života može učiniti više štete nego što većina ljudi misli .
Samo dve nedelje fizičke neaktivnosti može dovesti, čak i kod zdravih i mladih ljudi, do gubitka elastičnosti mišića i razvoja sala, što može da poveća rizik od bolesti srca i dijabetesa tipa 2.
Istražavači Instituta za starenje i hronične bolesti sa Univerziteta u Liverpulu upozoravaju na to šta su uočili kod zdravih osoba koje su učestvovale u istraživanju. Ove osobe nisu bile bolesne ni gojazne, niti su imale rizik za dijabetes, a nakon 14 dana neaktivnosti uočene su male, ali značajne promene na markerima koji pokazuju povećanje rizika.
U studiji su angažovane osobe upitane da li hoće da ograniče svoje fizičke aktivnosti tokom dve nedelje. U smanjenje fizičkih aktivnosti uključeno je korišćenje lifta umesto stepenica, vožnja autobusom umesto pešačenja i ostajanje kod kuće više nego što je uobičajeno.
Posle dve nedelje neaktivnog i sedećeg života, učesnici istraživanja izgubili su u proseku skoro pola kilograma čiste mišićne mase i stekli masti i salo. Povećanje telesne masti u stomaku i sala oko struka jedan je od glavnih faktora rizika za razvoj hroničnih bolesti.
Pored toga, kondicija ovih osoba je naglo opala, a učesnici nisu bili u stanju da se bave uobičajenim fizičkim aktivnostima onoliko dugo ili u intenzitetu kao što su ranije mogli (hodanje, trčanje, dizanje tereta i slično).
Funkcija mitohondrija, sposobnost ćelija da regulišu energiju, takođe je opala, ali promena nije statistički bila značajna.
Globalno gledano, ljudi postaju sve više i više fizički neaktivni zbog savremene tehnologije i savremenog načina života: vožnja automobilom, korišćenje javnog prevoza, penjanje pokrenim stepenicama, korišćenje liftova, korišćenje mašina koje zamenjuju fizički rad.
Dobra vest je da se nakon povratka u aktivan životni stil sve te promene obrću i vraćaju u normalu u roku od dve nedelje.
Odlazak u teretanu nekoliko puta nedeljno neće u monogome smanjiti negativne uticaje sedećeg načina života (kompjuter, televizija, automobil, javni prevoz, kafići, kladionice…). Povremeno bavljenje fizičkim aktivnostima je dobro, ali čovek treba da bude aktivan celog dana, uključujući povremeno ustajanje iz sedećeg položaja i kratke šetnje ili razgibavanje.
Problem je veći kod starijih ljudi koji imaju neaktivan način života i koji su verovatno u gorem zdravstvenom i fizičkom stanju nego mlađi ljudi, ali nikada nije kasno da promenite način života i vidite poboljšanje svog zdravlja.
Detalji istraživanja
Za istraživanje je stručna ekipa prikupila podatke 28 zdravih, fizički aktivnih osoba, prosečne starosti 25 godina, sa normalnom telesnom težinom. Učesnici su pešačili u proseku 10.000 koraka dnevno i svi su nosili mali uređaj koji je snimao njihovu fizičku aktivnost.
Na početku studije izvršen je sistematski pregled svih učesnika: merenje mišićne mase, merenje količine masti (sala), merenje mitohondrijskih funkcija i fizičke kondicije.
Pregled je urađen i dve nedelje kasnije, pošto su učesnici smanjili svoje fizičke aktivnost za više od 80 odsto, na oko 1.500 koraka dnevno.
Pored toga, učesnici su vodili dnevnik o tome šta i koliko jeli kako bi se osiguralo da nije bilo promena u ishrani.
Zaključci i napomene
Stručnjacima je poznato da sedenje tokom većeg dela dana povećava rizik od dobijanja masti i gubitka mišićne mase, a samim tim dovodi i do ukupnog pogoršanja zdravlja.
Rezultati navedene studije pokazuju koliko je malo vremena potrebno da fizička neaktivnost i sedeći način života izazovu negativne promene na telu.
Stručnjaci nisu baš sigurni koliko ponovni aktivan životni stil može preokrenuti i ukloniti sve štetne uzroke prethodnog neaktivnog načina života. Neke od tih negativnih promena, na našem organizmu, usled sedećeg načina života, pogotovu ako to traje duže, mogu biti trajne.
Ako je naš cilj da imamo optimalno zdravlje, ne bi trebalo da imamo duže periode neaktivnog života. Aktivan život je onaj u kome se fizičkim aktivnostima bavimo skoro svakog dana i tokom celog dana.
Različite vrste vežbi kao što je trening snage utiču da se smanji starenje mišića, a kardio-vežbe povećavaju izdržljivost.
Poenta je u tome da se ne ide samo jednom ili dva puta nedeljno u teretanu, već da se pored toga izgradi aktivan način života gde su obavezne svakodnevne šetnje i izbegavanje sedenja po ceo dan.
Preliminarni rezultati predstavljeni su na Evropskom kongresu o gojaznosti, u Portu, Portugalija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com