Proizvodnja proteinskih šejkova očekuje se da će u SAD-u 2020. godine vredeti 7,5 milijardi dolara. Ovakve namirnice popularne su iz različitih razloga; vegetarijanci će njima pribegavati kad smatraju da im ishrana ne sadrži dovoljno proteina, sportisti onda kad smatraju da će njima ubrzati rast mišićne mase, uoči velikih takmičenja ili naprosto kad se neko odluči na brz obrok koji nije opterećen mastima. Po prodavnicama širom Zapada nudi se mnoštvo različitih proizvoda na istu temu. Pritom je dobro poznavati neke činjenice o njima. Proteini su važan gradivni materijal za mišiće, ali i za kosu, kožu i nokte. Oni su u pravilu dehidrirani oblik najvažnijih hranjivih komponenata iz mleka, soje ili raznih biljaka. Obično se mešaju s vodom ili drugim pićima ili su naprosto dodatak ishrani kako bi se pojačao sadržaj proteina.
Potrebe sportista za proteinima mogu biti čak do dva puta veće od onih obične osobe, zbog energije koju sportisti troše, kao i zbog procesa izgradnje mišića i njihovog oporavka nakon naprezanja. Mnogi vegani koriste šejkove kako bi nadoknadili mogući manjak proteina iz namirnica koje ne jedu; iz mesa, mlečnih proizvoda ili jaja. Preporučena dnevna doza proteina je oko 0,8 grama po kilogramu telesne težine, prema čemu bi osobi od 75 kilograma dnevno trebalo 54 grama proteina. Ipak…
„Takve procene su pomalo konzervativne“, kazala je za CNN nutricionistkinja i novinarka Liza Drajer, „i to zato što, kako starite, gubite mišićnu masu, te je važno da unosite adekvatnu količinu proteina kako biste to nadoknadili. Bez obzira što niste sportista.“
Ona preporučuje da prosečna odrasla osoba proteinima dnevno unosi između 20 i 25 posto energije koju dnevno unosi kroz hranu. Za osobu koja dnevno jede hranu od 2000 kalorija, to bi bilo od 100 do 125 grama proteina. To opet može da varira od osobe do osobe, bilo da je reč o starijim osobama, da je reč o oporavljanju nakon operacije ili u slučaju bolesti. U tim slučajevima trebate veće količine.
Argumenti ZA šejkove
Pouzdanost je osnovni razlog zbog kog će neko posegnuti za njima, posebno sportisti ili oni koji traže dijetu kojom nešto nadoknađuju. „Čak i sportisti koji imaju neke od najviših potreba, svoje potrebe mogu da namire kroz hranu“, kaže Drajer, koja inače o ishrani piše za CNN.
„Reč je o pitanju poput onoga želite li sa sobom da nosite jogurt i koštunjavo voće za nakon trčanja polumaratona ili ćete radije uzeti protein?“ Slično vredi i u slučaju kad imate manjak proteina, a nešto vam se baš ne jede piletina za večeru, pa je šejk praktičan. Proteini pomažu i pri sprečavanju prejedanja, te metabolizam održavaju po aktivnosti na vrhuncu. U tom slučaju šejkovi, ako nisu previše kalorični, mogu puno ponuditi. Većina ih sadržava komponente iz soje, surutke ili kazeina, izrazito kvalitetne proteine koji sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina koje telo nije u stanju samo da izgrađiuje.
Argumenti PROTIV šejkova
Previše proteina, a pod time se podrazumeva od 35 posto dnevnog unosa kalorija naviše, može dovesti do zdravstvenih problema poput mučnine, grčeva, slabosti, glavobolja i nadutosti. Neki stručnjaci smatraju i da tako preterani unos proteina može otežati rad bubrezima, posledično do problema s bubrezima, te da može dovesti do povećanog izlučivanja kalcija, pa tako i gubitka koštane mase. Sledeći rizik je dehidracija. Mnogi od takvih proizvoda sadrže dodana ulja, šećere, probiotike ili aminokiseline.
Šećeri i ulja znače dodatne kalorije, usled čega se može povećati telesna težina. A i deklaracije mogu biti ili nepotvrđene ili teške za razumevanje.
„Jedan na koji sam naišla sadržavao je sirup smeđeg pirinča. Imao je 20 grama šećera, što je pet čajnih šolja šećera. Jasno, to nije protein“, kazala je Drajer.
Neki proteinski šejkovi sadrže i dodatke koji nisu navedeni, poput stimulanasa ili steroida.
„Potrošači često nisu posebno izbirljivi pri kupovini“, kazao je Lari Valker, direktor Nacionalnog centra za istraživanje prirodnih proizvoda i profesor emeritus farmakologije na Univerzitetu Misisipi. „Na izbor najviše utiču reklame, nego pažljivo čitanje deklaracija i razumevanja o čemu je reč.“
Također neke biljke mogu upiti teške metale iz tla koji potom završavaju u proteinskom šejku ukoliko se na to ne obraća pažnja pri proizvodnju. „Neke druge stvari koje su dodane često je vrlo teško proceniti kao više ili manje učinkovite, mogu biti naprosto neučinkovite, puko bacanje novca, a neke i opasne“, kazao je Valker, prenosi Express.
Kako izvući najviše iz proteinskog šejka
Nutricionista vam može pomoći pri odluci da li je proteinski šejk najbolje rešenje za ono što želite da postignete, možete li dovoljno proteina dobiti samo iz hrane. Lekar može da pazi na potencijalne zdravstvene probleme povezane sa proteinskom dijetom, vezano uz bubrege ili kalcijum. Nadalje, ako uzimate puno proteina, pazite na to da uzimate dovoljno tekućine. Pročitajte deklaraciju na proizvodu i budite sigurni da razumete što uzimate.
„Ako želite da nadomestite proteine, onda želite ono što sadrži proteine iz soje, kazeina ili kakva je već mešavina posredi. Držite se što dalje od nepotrebnih dodataka“, kazao je Valker.
On upozorava i na reklamiranje koje obećava rapidno povećanje mišića ili gubitak telesne težine. Većina proteina koje ljudi trebaju mogu se dobiti iz hrane. Drajer kaže da jedan grčki jogurt i šaka badema, oko 24 grama, sadrži isto toliko proteina koliko i neki proteinski dodaci. Ona preporučuje i niskomasne mlečne šejkove kao pouzdanu, jeftinu zamenu za proteinske šejkove.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com