Brojne studije naglašavaju zdravstvene dobrobiti stajanja u poređenju sa celim danom provedenim u sedećem položaju. Međutim, koliko je stajanje bolje od sedenja i koliko dnevnog vremena treba sedeti, a koliko stajati?
Kancelarijski poslovi nisu dobri za zdravlje, ali i celodnevni rad na nogama stvara probleme. Stajanje pet sati i više dnevno doprinosi značajnom i dugotrajnom bolu u mišićima, bolu u leđima, kao i nastanku mišićno-skeletnog poremećaja. To nije dobro za mnoge blagajnike i maloprodajne asistente, kao ni za prodavce, koji 1/3 svog radnog vremena provedu na nogama.
Marija Gabrijela Garsija, autor studije, navodi da dva sata stajanja na poslu ne predstavljaju problem, ali duži period može dovesti do većih posledica, kao što su grčevi u nogama i bolovi u leđima.
U svojoj studiji obuhvatila je 14 muškaraca i 12 žena, pri čemu je polovina bila starosti između 50 i 65 godina, a svi su bili oslobođeni velikog napora dan pre učešća u studiji. Prvog dana studije, svi su simulirali neke lake zadatke dok stoje za radnim stolom pet sati, pri čemu su imali pauzu za odmor od 5 minuta i jednu pauzu od pola sata za ručak. Praćena je stabilnost držanja nogu i mišićna snaga.
Rezultati studije pokazuju da su, bez obzira na uzrast i pol, svi učesnici podjednako osetili umor na kraju radnog dana, pri čemu su jaki znaci umora došli do izražaja tek pola sata po prestanku rada.
Nedostatak studije je u tome što je kratkoročna i potrebno je duže istraživanje kako bi se pronašao način da se pomogne radnicima sa dugoročnim stajanjem. Smatra se da redovno vežbanje i istezanje može da ublaži bol u mišićima. Marija Garsija navodi i da naizmenično sedenje i rad na nogama takođe mogu biti korisni.
Mnogi stručnjaci smatraju da čestim prekidima i promenama pozicije može pozitivno da se utiče na bolove u leđima i mišićima, što znači da na otprilike pola sata do jednog sata treba raditi rutinsku promenu posla, tj. premeštanje, na primer, na drugi deo posla (kopiranje papira, uređivanje radnog prostora). Na taj način smenjuje se sedenje i stajanje, što povoljno deluje na organizam.
I povremeno hodanje je bolje od stalnog stajanja ili sedenja, pa i to treba primenjivati.
Zaključak
Zaključak je da svako vežbanje ima dokazane prednosti, ali je telu ipak potrebna konstantna aktivnost mišića, koju samo stajanje ne pruža.
Osobe koje stalno stoje treba da koriste vreme da malo sednu, prošetaju ili povremeno istegnu mišiće ruku, nogu i leđa.
Međutim, stajanje na poslu nije opcija za sve ljude, jer neke osobe previše vremena provode sedeći (posao, kuća, kola, restoran…), tako da naučnici predlažu osobama koje stalno sede pravljenje malih izmena u ponašanju. Neki od predloga su stajanje dok pričamo telefonom ili odlazak do kolege radi razgovora umesto slanja mejla i, naravno, uvek je bolje ići stepenicama nekoliko spratova nego liftom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com