Samo malo vežbanja svake nedelje, trčanje u trajanju od jednog sata ili hodanje od oko tri sata, može da smanji rizik od stvaranja (razvijanja) kamena u bubregu i do 31%, pokazali su rezultati jednog skorijeg istraživanja.
Istraživanje je obuhvatilo više od 84.000 žena u postmenopauzi. Ustanovljeno je da se kod žena koje su se bavile bilo kojom vrstom fizičke aktivnosti, stvaraju uslovi za sprečavanje nastanka kamenčića u bubrezima. Čak i baštovanstvo može da obuzda razvoj kamena u bubregu, navodi se u studiji objavljenoj nedavno u časopisu “Američkog društva za nefrologiju”.
"Čak i male količine vežbanja mogu da smanje rizik od kamena u bubregu", rekao je autor studije dr Metju Sorensen sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu: "To ne treba da bude maraton, već umereno vežbanje, jer intenzitet vežbi ne utiče bitno."
Kamen u bubregu je bolest koja se sve češće javlja kod žena. Tokom proteklih 15 godina, istraživanje je pokazalo da je kamen u bubregu zapravo sistemski problem, koji uključuje i druge bolesti i organe, a na samo bubrege. Nedavna istraživanja povezala su stvaranje kamena u bubregu sa bolestima kao što su: gojaznost, dijabetes, metabolički sindrom i bolesti srca.
U izvođenju studije, istraživači su analizirali podatke o ženskim navikama u ishrani, nivoima fizičkih aktivnosti i njihovom zdravstvenom stanju u poslednjih dvadesetak godina.
Nakon uzimanja u obzir indeksa telesne mase žena (merenje telesne masti zasnovane na odnosu visine i težine), istraživači su otkrili da je gojaznost jedan od faktora rizika za razvoj kamena u bubregu. Žena koja jede više od 2.200 kalorija dnevno, može povećati rizik za stvaranje kamena u bubregu i do 42%.
"Biti svestan količine unesenih kalorija i voditi računa o svojoj telesnoj težini – važni su faktori za poboljšanje opšteg zdravlja, pa samim tim i za sprečavanje nastanka kamena u bubregu", rekao je Sorensen.
Dr Džon Liske sa klinike Mejo u Ročesteru, u Minesoti, navodi da se studija koja je obuhvatila samo žene u postmenopauzi, mora ponoviti na većem uzorku pacijenata, ali sa raznolikim stanovništvom (različite etničke grupe, razne godine starosti, uz obavezno uključivanje oba pola). Žene koje se bave redovnom fizičkom aktivnošću verovatno imaju i druge zdrave navike koje pomažu da se smanji rizik za stvaranje kamena u bubregu.
"Ipak, klasična savetovalište za pacijente koji imaju probleme sa kamenjem u bubrezima, skoro isključivo savetuju dijetu, naglašavaju povećan unos tečnosti, normalan unos kalcijuma i natrijuma, umereno niži unos proteina i smanjenje u ishrani količine oksalata (natrijum oksalat ili kalcijum oksalat)", Lieske je napisao u uvodniku članka koji je objavljen u pomenutom časopisu.
Zapažanja
Rezultati ove studije ukazuju na to da bi pacijentima sa kamenčićima u bubregu trebalo obavezno preporučitiia i umereno bavljenje fizičkim aktivnostima.
Studija, međutim, nije dokazala uzročno-posledičnu vezu vežbanja i smanjenja rizika za formiranje kamena u bubregu. Ona pokazuje samo vezu u jednom malom delu ljudske populacije.
Svake godine u Sjedinjenim Državama, više od 300.000 ljudi obrati se urgentnim centrima zbog bolova izazvanih problemima koje stvaraju kamenčići u bubrezima. Veće kamenje se ponekad zaglavi u urinarnom traktu, blokira protok urina i izaziva jake bolove ili krvarenje. I ovde se vidi da su ishrana, fizička aktivnost, gojaznost i zdravlje međusobno višestruko povezani i utiču jedno na drugo, pa i na stvaranje kamena u bubregu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com