Iako mozak nije mišić, novo istraživanje pokazuje da tokom starenja fizičke aktivnosti mogu poboljšati naše pamćenje, kao i druge veštine razmišljanja.
Pri tom, vežbanje uopšte ne mora da bude rigorozno, kao što je treniranje za maraton. Muškarci i žene koji su učestvovali u istraživanju i koji su vozili biciklu ili radili vežbe istezanja i koordinacije dva sata nedeljno u toku šest meseci, imali su poboljšano pamćenje i druge veštine razmišljanja.
Istraživači kažu da bi kombinacija ove dve metode vežbanje obezbedila još bolje rezultate.
Detalji istraživanja
Stručnjaci kažu da se u starijem dobu deo mozga koji se odnosi na pamćenje a koji se naziva hipokampus, smanjuje.
Prethodna istraživanja su pokazala da se ovaj deo mozga povećao za godinu dana nakon što su odrasle osobe počele da vežbaju. To povećanje je pratilo i poboljšanje pamćenja.
U novoj studiji, istraživači su želeli da se fokusiraju na srednjovečne osobe. Oni su uradili procenu 68 fizički neaktivnih muškaraca i žena uzrasta od 40 do 56 godina. Svim učesnicima je dodeljen program istezanja ili program vožnje bicila, dok je 18 takođe neaktivnih osoba činilo grupu sa poređenje.
Na početku istraživanja svi učesnici su prošli test fizičke spremnosti, a svaki od programa vežbanja bio je pod nadzorom i trajao je sat vremena, dva puta nedeljno.
Program istezanja je u početku podrazumevao kratke faze zagrevanja, a zatim istezanje i jačanje glavnih mišića celog tela.
Vežbe koordinacije su podrazumevale vežbe balansa, odnosno složene pokrete ruku i nogu, a ovaj vid vežbanja se završavao nekim vežbama relaksacije.
Biciklistima je rečeno da oko 45 minuta vežbaju tempom kojim bi dostigli određeni broj otkucaja srca, koji je prethodno određen testom fizičke spremnosti, a preostalih 15 minuta sporijim tempom.
Na početku i kraju istraživanje, istraživači su kod učesnika merili pamćenje i druge veštine razmišljanja.
Rezultati
Kod osoba iz grupe koja je vozila bicikl zabeleženo je poboljšanje u sposobnosti srca da koristi kiseonik, i to za 15%, dok kod ostalih grupa nisu zabeležene značajne promene.
Međutim, osobe iz obe grupe imale su bolje rezultate na testu pamćenja u odnosu na osobe iz neaktivne grupe.
Grupa koja je vozila bicikl takođe je imala bolje rezultate od ostalih na testu prepoznavanja, koji testira dugoročno zadržavanje naučenog materijala. To je relevantno za mnoge stvari koje želite da zapamtite u svakodnevnom životu.
Iznenađujući nalaz predstavlja i to što su osobe iz grupe koja se bavila istezanjem imale bolje rezultate na testu pažnje od osoba koje su vozile bicikl. Ovaj test podrazumeva brzo pronalaženje određenih simbola na papiru.
Poboljšan protok krvi
Rezultati ovog istraživanja potvrđuju nalaze drugih studija koje su takođe ustanovile da je povećanje fizičkih aktivnosti povezano sa selektivnim poboljšanjima pamćenja.
Jedno prethodno istraživanje je pokazalo da se kod neaktivnih ljudi koji počnu da se bave fizičkim aktivnostima, poveća dotok krvi do mozga, što im omogućava bolje rezultate na testu pamćenja.
Jedna od prednosti novog istraživanja je u tome što je ono obuhvatilo dužinu vežbanja, kao i uticaj na srednjovečne osobe koje često brinu o svojim problemima vezanim za pamćenje.
Zaključak
Ovo istraživanje samo upotpunjuje jedno drugo istraživanje koje govori da starije osobe koje se bave mentalnim aktivnostima (čitanje, igranje šaha, rešavanje ukrštenica, rešavanje sudoku zagonteki…) imaju bolje pamćenje od "neaktivnih osoba".
Sve ovo o čemu smo pisali slaže se sa tvrdnjama "naših starih": da starije osobe koje su aktivne (i mentalno i fizički) sporije stare, duže vremena su vitalne i bolje stoje sa mentalnim sposobnostima od neaktivnih, bez obzira na godine i stvarno zdravstveno stanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com