Već se zna da protiv osteoporoze, kao i protiv ostalih oboljenja, najviše pomaže preventiva – da izbegnete da bolest uopšte dobijete. Ono što se povremeno menja jeste mišljenje koja je najbolja preventiva za koje oboljenje. Šta to konkretno znači u slučaju „tihog ubice“, to jest, osteoporoze?
Dosta se pričalo o tome da je redovan unos kalcijuma, što u obliku mleka i mlečnih proizvoda, što u obliku tableta kalcijuma, dobra preventiva za žene u četrdesetim godinama života. Međutim, stvari baš i ne stoje tako. Naime, redovan unos kalcijuma jeste odlična preventiva – ali do dvadeset pete godine života. Svakako da ga i kasnije treba unositi u potrebnim količinama, ali ako imate više od 30 godina, vaše kosti su već dobile maksimum gustine koji će imati, pa tamanjenjem svega što sadrži kalcijum nećete dalje doprineti njihovoj gustoći (i još, ako preterate s količinom kalcijuma, možete da izmaltretirate bubrege).
Da li to znači da šta ste uradili do tridesete godine, uradili ste, i tu više ništa ne možete? Ne, i posle tridesete godine života postoji odlična preventiva protiv osteoporoze – a to je dosta fizičke aktivnosti. Nakon tridesete godine gustina kostiju polako počinje da opada, a fizička aktivnost znatno doprinosi usporavanju tog procesa – u toj meri da ako ste celog života fizički aktivne, možete nikada da i ne dobijete osteoporozu, što nije mala stvar, naročito ako uzmete u obzir da svaka treća žena u svetu pati od osteoporoze.
Još jedna dobra stvar koju nakon tridesete godine možete da učinite za svoje kosti jeste da redovno unosite dovoljne količine vitamina C i E, najbolje iz voća i povrća, jer su ovi vitamini prirodni antioksidansi. Posle menopauze, ne samo što se smanjuje zaštitna uloga estrogena već se smanjuje i količina antioksidanasa u kostima, pa nije loša ideja dodatno ih zaštititi na ovaj način.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com