Građani Srbije neredovno se hrane, ne unose dovoljno voća i povrća i u zabludi su da je pravilna ishrana skupa. Alarmantni rezultati istraživanja pokazuju da je čak petina stanovništva u Srbiji gojazna, zbog čega su dijabetes i kardiovaskularna oboljenja sve češća pojava.
Peciva, pice, sendviči, pa sve to zalijemo gaziranim pićem. Ova moderna ishrana obiluje praznim kalorijama i mnoštvom štetnih sastojaka i svi smo manje-više svesni toga.
Pekare i kiosci sa brzom hranom su mesta gde đaci najčešće kupuju svoj obrok, a odrasli neretko za razne probleme utehu traže u hrani, što je u uslovima ekonomske krize još izraženije.
Podatak da ribu, voće i povrće najčešće jedu ljudi boljeg materijalnog statusa samo je jedno od objašnjenja gojaznosti.
– Gojaznost je hronična bolest, koja u osnovi ima izmenjenu funkciju bolesnog masnog tkiva, koja zbog toga izaziva niz posledica, poput visokog krvnog pritiska, poremećaja regulacije šećera, mnogo češće obolevanje od pojedinih karcinoma… – objašnjava nutricionistkinja Jagoda Jorga, a prenosi B92.
Loše materijalno stanje ili loše navike, svejedno, problem je iz godine u godinu sve veći. Vlada Srbije je usvojila nacionalni program za prevenciju gojaznosti.
Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana. Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su kod 20 do 30 odsto dece i adolescenata u zemljama Evrope.
Posebno je zabrinjavajuće to što se broj gojazne dece udvostrčio u odnosu na pre nekoliko godina, te se sada deca već sa 12-12 godina bore sa dijabetesom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com