Bakterije u digestivnom sistemu čoveka značajno utiču na to da li će neka osoba imati prekomernu težinu ili postati gojazna, a dva nova istraživanja objašnjavaju zašto je to tako.
Nalazi međunarodnog tima naučnika takođe pokazuju da ishrana bogata vlaknima može promeniti sastav ovih bakterija i na taj način verovatno olakšati ljudima da se oslobode viška kilograma.
Istraživanjem se došlo do zaključka da osobama koje se lako goje nedostaju određene vrste bakterija ili ih imaju veoma malo. Na osnovu ovih rezultata, omogućen je dalji razvoj bakterijskih terapija u borbi protiv gojaznosti.
Stručnjaci veruju da je stomak, kao deo ljudskog organizma gde se prerađuje hrana, od ključnog značaja za gojenje ili gubitak težine.
„Sada je dobro poznato da bakterije u našem stomaku igraju važnu ulogu za naše zdravlju i opštu dobrobit i verovatno su podjednako važne koliko i imuni sistem i pravilna ishrana. To znači da poremećaj bakterija u našim crevima usled upotrebe antibiotika ili ishrane bogate namirnicama koje pomažu razvoj samo određenih vrsta bakterija, može imati efekte na celo telo“, kaže Džefri Kirilo, profesor na odeljenju za mikrobne patogeneze i imunologiju sa Centra za zdravstvene nauke u Teksasu.
Studija koja je objavljena u martu prošle godine, ustanovila je da želudačna bajpas hirurgija dovodi do gubitka telesne težine kod miševa, jer je na taj način promenjen sastav bakterija u njihovim crevima.
U jednoj od novih studija, istraživači iz Danske, analizirali su crevne bakterije kod 169 gojaznih ljudi i 123 koji nisu bili gojazni.
Crevne bakterije gojaznih ljudi bile su manje raznolike nego kod ostalih, a ove osobe su imale i više nepravilnosti u pogledu metabolizma. Takođe, gojazne osobe sa manje raznolikim bakterijama imale su i veću težinu.
„Nije potpuno jasno kako su zapravo povezane bakterije i gojaznost. Međutim, istraživanja pokazuju da je metabolizam samih bakterija povezan sa opštim metabolizmom ljudi“, kaže Kirilo.
Istraživači kažu da bi njihovi nalazi mogli imati i praktičnu primenu. Oni navode da rezultati ove studije postavljaju temelje za jednostavan test, koji bi trebalo da kaže ljudima šta je njihov rizik za razvoj bolesti povezane sa gojaznošću.
U drugoj studiji, istraživači su pratili crevne bakterije kod 49 gojaznih i osoba sa prekomernom težinom koje su pokušavale da izgube težinu uz pomoć dijeta baziranih na malo masti i kalorija, ali bogatih proteinima i namirnicama s vlaknima kao što su voće i povrće. Ovakav način ishrane zaista je uspeo da promeni sastav bakterija u crevima učesnika.
Zaključak
„Iako su obe studije relativno mlade i male, one ukazuju na to da kontrola ishrane može poboljšati bogatstvo bakterija u našim crevima i tako smanjiti šanse da neka osoba postane gojazna. To ne znači da će ovakve promene u ishrani biti podjednako efikasne kod svih osoba i da se tako može sprečiti gojaznost, bez obzira na to koliko neko jede, ali da se na ovaj način može pomoći da se izbegnu problemi u vezi sa gojaznošću“, zaključuje Kirilo.
I ovde se vidi da je jedan od načina za smanjenje gojaznosti raznovrsna ishrana sa više manjih obroka a sa dosta voća, povrća i namirnica bogatih vlaknima. Sa druge strane, jednolična ishrana samo brzom hranom, aditivima i velikim količinama masne visokokalorične hrane – samo podstiče gojaznost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com