Nova studija otkriva da deca koju roditelji hrane kašičicom, imaju veću verovatnoću da budu gojazna od dece koja se sama hrane.
Istraživači sa Univerziteta Svonsi iz Velike Britanije upoređivali su težinu dece koja su koristila tradicionalnu tehniku hranjenja kašikom i one koja su sama uzimala hranu prstima.
Mala studija istraživača sa Univerziteta Notingem u kojoj je učestvovalo 155 male dece, utvrdila je da deca koja se hrane prstima od početka uvođenja čvrste hrane u ishranu imaju veću verovatnoću da će jesti zdravije i da će imati normalnu težinu kako odrastaju, u odnosu na decu koja su hranjena kašama.
Dve faze istraživanja
Novo istraživanje obuhvatilo je ukupno 298 beba. U prvoj fazi su ispitani načini na koje je bebama uvođena čvrsta hrana u ishranu u periodu uzrasta od 6 i 12 meseci, a druga faza podrazumevala je proučavanje težine i navika u ishrani iste dece pri uzrastu od 18 do 24 meseca. Načini uvođenja čvrste hrane bili su prilično ravnomerno podeljeni u uzorku.
Dobijeni rezultati pokazuju da su deca koja su se sama hranila prstima imala bolju sposobnost da prestanu da jedu kada su sita, manju verovatnoću da će se prejesti i manju verovatnoću da će biti “nervozna“ za vreme obroka, u poređenju sa onom decom čiji su se roditelji odlučili za metodu hranjenja kašikom.
Ova deca su takođe imala manju verovatnoću da će biti gojazna od svojih vršnjaka hranjenih kašikom.
Istraživači navode da su ovi rezultati bili nezavisni od drugih faktora kao što su porođajna težina, starosno doba pri uvođenju čvrste hrane i prestanak dojenja.
Bolja kontrola apetita
Ejmi Braun, jedan od istraživača, navodi u saopštenju: „Studija pokazuje da uvođenje čvrste hrane u ishranu deteta putem njihovog sopstvenog hranjenja prstima može smanjiti rizik od prekomerne težine, jer deca sama kontrolišu unos hrane. Tako je dete u stanju da kontroliše svoj apetit, što može imati dugoročan uticaj na gojenje i način ishrane koji se može nastaviti u daljem toku odrastanja.“
„Gojaznost dece i dalje ostaje veliki problem širom sveta, jer sobom nosi mnoge negativne zdravstvene i socijalne implikacije. Iako postoje mnogi faktori koji tome doprinose, sve je više podataka koji ukazuju na to da način hranjenja beba utiče na to kako se razvija apetit i stil ishrane deteta u toku njegovog odrastanja. Omogućiti detetu da samo reguliše svoj apetit, odnosno ne prisiljavati ga da jede više nego što mu je potrebno, jeste zaista važan korak u podsticanju dece da razviju zdrave navike“, zaključuje ona.
Više istraživanja
Autori studije navode da njihovo istraživanje ipak ima neke nedostatke. Roditelji koji su učestvovali u istraživanju isključivo su se svojevoljno javili. Pored toga, roditelji su prijavljivali težinu i navike u ishrani svog deteta, pa nije bilo objektivnog merenja u kliničkim uslovima.
Oni zaključuju da su dalja istraživanja potrebna kako bi se potvrdili njihovi zaključci, ali je činjenica da decu ne treba siliti da jedu i kada su gladna i kada nisu, samo zato što roditelji smatraju da treba da jedu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com