Iako su neki lanci brze hrane dužni da obezbede informacije o kalorijama i drugim nutritivnim sastojcima kako bi pomogli korisnicima da donose ispravne odluke, novo istraživanje pokazuje da deca koja jedu brzu hranu najmanje dva puta nedeljno – imaju 50% manje šanse da koriste ove informacije od dece koja ređe jedu brzu hranu.
Istraživači iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da grupu koja najčešće koristi informacije o kalorijama, čine devojke i deca koja su gojazna.
„Naši rezultati su važni s obzirom na visok nivo gojaznosti među mladima i negativne zdravstvene efekte povezane sa gojaznošću. Ohrabrujuće je to što je veliki broj mladih, posebno gojazne dece, prijavio korišćenje informacije o kalorijama“, kaže vodeći autor studije dr Holi Vedington.
„To može da dovede do poboljšanja izbora hrane i pića, kao načina za upravljanje težinom, iako su i dalja istraživanja potrebna da se proceni da li mladi znaju koliko kalorija treba da unesu u toku dana s obzirom na nivo aktivnosti“, dodaje ona.
Detalji istraživanja
Gojaznost se utrostručila u poslednjih nekoliko decenija, delom i zbog brze hrane koja sadrži puno kalorija, soli i masti u odnosu na hranu pripremljenu kod kuće. Za potrebe studije, istraživači su analizirali ankete 721 deteta uzrasta od 9 do 18 godina.
Od dece je očekivano da odgovore na pitanja u vezi sa tim koliko često jedu brzu hranu i da li gledaju informacije o kalorijama na meniju. Takođe su upitani i da li te informacije utiču na njihov izbor hrane. Istraživači su uzeli u obzir starost učesnika, pol, visinu i težinu.
Ukupno 56% anketiranih bili su dečaci, većina dece je imala normalnu telesnu težine, a 13% njih je bilo gojazno.
Od toga je 66% dece reklo da jede brzu hranu jednom nedeljno ili manje, a 34% da to radi dva ili više puta nedeljno. Pri tom je 42% dece reklo da razmatra informacije o kalorijama prilikom donošenja odluka o izboru hrane, dok je skoro 58% izjavilo da to nikada nije radilo.
Devojke su imale 80% veće šanse da razmotre informacije o kalorijama od dečaka, a gojazna deca su imala oko 70% veće šanse da koriste ove informacije.
Oni koji brzu hranu jedu dva ili više puta nedeljno, imali su 50% manje šanse da razmotre informacije o kalorijama od dece koja jedu brzu hranu ređe.
Autori studije predlažu da javni zdravstveni i školski zvaničnici stvore obrazovne programe dizajnirane tako da pomognu mladim ljudima da razumeju informacije o kalorijama, kako bi to moglo postati deo opšte strategije o regulisanju težine.
Reakcija
„Ovo istraživanje doprinosi našem razumevanju mladih ljudi i njihovog izbora hrane. Dobra je vest što neki mladi ljudi žele da znaju više o hrani koju jedu i koriste informacije o kalorijama kada jedu u restoranima brze hrane“, kaže Lindzi Dejvis, dekan Fakulteta za javno zdravlje Velike Britanije.
„Međutim, za borbu protiv epidemije gojaznosti, važno je da se zna zašto mladi ljudi tako često biraju da jedu brzu hranu. Zakonodavci bi mogli pomoći u rešavanju problema zabranom upotrebe transmasti, koje nemaju hranljivu vrednost i mogu povećati rizik od bolesti srca“, dodaje ona.
I kod nas je prisutna tendencija da se koristi brza hrana za obroke, a naročito u tome prednjače deca. Činjenica je da kod dece, ali i kod odraslih, treba razvijati svest o tome koliko i šta jedu kako bi se zadovoljile potrebe za hranom, a ne bi preteralo sa unosom kalorija. I sami proizvođači i distributeri hrane trebalo bi da vidno istaknu koliko koja namirnica sadrži kalorija, a koliko je potrebno kalorija za određeni uzrast.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com