Iako su urađene i objavljene mnoge studije o štetnosti gojaznosti, ona ostaje jedan od glavnih zdravstvenih problema današnjice.
Zanimljiva je i domišljatost naučnika i istraživača u pogledu borbe protiv gojaznosti. Jedna od takvih ideja je i bolje etiketiranje hrane i pića gde bi simbolički bilo prikazano koliko minuta različitih aktivnosti je potrebno za sagorevanje kalorija datog proizvoda.
Svi pokazatelji danas ukazuju na to da sadašnje etiketiranje hrane i pića ne pomaže za zdravije promene i navike u životu gojazne osobe, već samo „teraju“ potrošače da što više jedu i piju.
Kao potvrda toga, jedna anketa je pokazala da 44% ljudi ne razume informacije na etiketama, kao i da svaka osoba u marketu u proseku potroši 6 sekundi gledajući proizvod pre kupovine.
Na osnovu toga, istraživanje pokazuje da i informacije o razumevanju etiketa treba da budu uklopljene u tih šest sekundi.
Novi predlog je da bi mogući lakši pristup i razumevanje sadržaja proizvoda bio sa simbolima, a ne sa pisanim sadržajem.
Navodi se primer obeležavanja limenke soka gde bi umesto teksta slikovito bilo prikazano da je odraslom čoveku potrebno 26 minuta hoda da sagori kalorije iz tog soka.
Drugi primer istog soka bio bi slikovit prikaz gojaznog čoveka sa brojem 26 na majci kako hoda, dok bi pored bio mršaviji čovek koji trči sa brojem 13 na majci.
Novo istraživanje pokazalo je da je 53% ispitanika razumelo i pozitivno komentarisalo poruku, kao i da ukoliko bi se tako etiketiralo, ljudi bi više obraćali pažnju na odabir zdravijih proizvoda.
Takođe, potrošači navode da bi obraćali više pažnju na veličinu porcije kao i na češće i redovnije fizičke aktivnosti.
Primer neophodnosti borbe protiv gojaznosti jeste podatak iz SAD: više od dve trećine odraslih Amerikanaca je gojazno.
Istraživanje navodi neophodnost svesti kod svih gojaznih osoba o količini unosa i potrošnji kalorija. Fizička aktivnost i dijeta mogu dodatno doprineti sagorevanju kalorija.
Cilj ovog istraživanja je buđenje svesti kod svih o nužnosti fizičke aktivnosti jer doprinosi brojnim zdravstvenim koristima.
Mogući negativni uticaj etiketiranja hrane i pića na ovaj način može biti kod osoba sa poremećajem ishrane, ali s obzirom na moguće pozitivne efekte, navedeni negativni uticaj je zanemarljiv.
Ideja nije loša, mada mnogi naučnici smatraju da bez lične volje i želje za smanjenjem kilaže nema ni rezultata.
Druga strana medalje je da proizvođačima ne odgovara smanjena potrošnja proizvoda, mada bi manje porcije, sa nekim upozorenjima, trebalo da budu i jeftinije za proizvođače.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com