Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu kažu da su masti odgovorne za veći doprinos gojenju kod gojaznih osoba nego šećer.
Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu International Journal of Epidemiology, zaključuje da je ,,gojaznost povezana sa većim unosom šećera ali je ta veza slabija nego sa drugim mikro hranljivim materijama, posebno mastima’’.
Džil Pel (Jill Pell), direktor Instituta za zdravlje i dobrobit pri Univerzitetu u Glazgovu i jedan od glavnih autora ovog izveštaja, kaže da ovi rezultati imaju posledice po javnu politiku.
,,Ako fokusiranje pažnje na šećer dovodi do toga da ljudi kompenzuju taj nedostatak time što će unositi više grickalica, onda nismo uspešni u borbi pritiv gojaznosti’’, kaže ona. ,,Ključna poruka je da ljudi treba da smanje ukupan unos kalorija.’’
Ona tvrdi da kada osobe sa prekomernom telesnom težinom unose manje masti, obično to kompenzuju time što unose više šećera, i obrnuto. Ako vlade javno ne objave da, ako žele da smršaju, ljudi treba ukupno da jedu manje, onda šećer kao glavni krivac nije dobra strategija u borbi protiv gojaznosti, kaže se u izveštaju.
,,Fokusiranje intervencija i poruka u oblasti javnog zdravlja na šećer može da odvrati pažnju od potrebe da smanji ukupan energetski unos i, paradoksalno, dovede to porasta unosa masti’’, zaključuje se.
U istraživanju su analizirani podaci 132.479 osoba koje su učestvovale u istraživanju pod nazivom UK Biobank, o zdravlju, načinu života i genima 500.000 Britanaca.
Osobe sa viškom kilograma unose više masti u ishrani u poređenju sa onima normalne telesne težine, zaključuje se u izveštaju, u kom se navodi da te osobe unose 15 odsto više masti od osoba normalne telesne težine ali samo 5 odsto više šećera.
Dr Džejson Džil (Jason Gill), jedan od glavnih autora sa Instituta za kardiovaskularne i medicinske nauke pri Univerzitetu u Glazgovu, ovim povodom kaže sledeće: ,,Osobe sa viškom kilograma i gojazne osobe unose više kalorija od onih koje imaju normalnu telesnu težinu. Ali, te osobe unose manji deo ovih kalorija iz šećera a veći deo iz masti. Zato je važno da se ne fokusiramo samo na smanjenje unosa šećera; treba da naglasimo i da je potrebno smanjenje unosa masti.’’
Sva je prilika da će industrija šećera dočekati ovo istraživanje kao još jednu potvrdu svog stava da sa devet kalorija po gramu u odnosu na četiri za šećer, masti daju veći doprinos krizi gojaznosti nego šećer.
Takođe će ga pozdraviti i britanski proizvođači gaziranih napitaka, koje u 2018. godini očekuje uvođenje akcize na šećer.
Džordž Ozborn, odbornik, najavio je u martu akcizu ukupne vrednosti od 520 miliona funti, za koju je rekao da će biti upotrebljena u borbi protiv gojaznosti među decom. Britanska asocijacija proizvođača gaziranih napitaka kaže da je žrtva ,,pogrešno usmerene kampanje protiv šećera’’.
Asocijacija proizvođača hrane i pića, koja predstavlja velike proizvođače, prošle nedelje je pozvala vladu da odloži uvođenje akcize, tvrdeći da će ona povećati regulatorne obaveze kompanija u vreme uvećanog ekonomskog rizika nakon referendumske odluke Velike Britanije da napusti EU.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com