Najprostija definicija gojaznosti: ”Imate toliko masti u telu da svoje zdravlje dovodite u opasnost.“
Gojaznost kao posledica najčešće dovodi do pojave dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, artritisa i moždanog udara.
Zbog svih navedenih rizika važno je izgubiti, smanjiti telesnu težinu bez obzira na to da li vam gojaznost smeta ili ne.
Mnogim osobama je teško da promene navike u ishrani, a postoji i velika nezainteresovanost za fizičku aktivnost. Ipak, ukoliko se napravi plan, može se smršati bez mnogo muke.
Osnova plana za mršavljenje jeste definisanje lične gojaznosti kroz 5 osnovnih pitanja kojih svaka gojazna osoba mora biti svesna.
Kako da znate da le ste gojazni?
Metoda upoređivanja visine i težine koja se naziva indeks telesne mase (BMI) je najpraktičnija metoda. Takođe, i prostim merenjem obima stomaka (ne kukova) može se utvrditi da li je osoba gojazna ili ne. Obim stomaka kod žena veći od 88 cm, a kod muškaraca veći od 101 cm svrstava osobe u gojazne, a samim tim i u povećani rizik za navedene bolesti. Korišćenjem ove metode najbolje se utvrđuje jeste li gojazni ili ne i koliko kilograma treba da smršate.
Šta izaziva gojaznost?
Uzimanje više kalorija nego što telo sagori – izaziva gojaznost. Ukoliko dnevna ishrana ne prati dnevnu fizičku aktivnost, dobijate na težini. Gojaznost može biti i nasledna, mada se češće javlja kao posledica nezdrave ishrane sa previše masti i soli, a premalo voća i povrća.
Šta učiniti ako dijeta ne pomaže?
Fokusiranje na dijete često je pogrešno jer su one kratkoročne i često se dešava da osobe po završetku dijetalne ishrane vrate kilažu na početno stanje. Savet je da se treba fokusirati na zdravlje, a ne na dijetu. Promene u ishrani koje mogu biti prihvatljive na duži period uz ravnotežu utrošaka energije i unosa kalorija. Postepeno, više utrošaka kalorija a manji unos kalorija – doprinose smanjivanju kilograma i boljem zdravstvenom stanju.
Kako istrajati u zdravijoj ishrani?
Odlučnost u odluci da treba smršati – najbitnija je. Napravite prihvatljiv plan za mršavljenje i njega se pridržavajte. Ukoliko sumnjate u sebe, potražite pomoć porodice ili prijatelja. Većina osoba najviše uspeha ima u malim ali sigurnim promenama u vidu postepene zamene povrćem ili voćem u ishrani nezdravih namirnica ili 10 minuta dodatnog hoda ili trčanja dnevno. Lagano povećanje zdrave ishrane i fizičke aktivnosti dovodi do bolje linije i boljeg opšteg zdravstvenog stanja. Takođe, savetuje se i zapisivanje unetih kalorija i fizičke aktivnosti, jer se na osnovu toga može sagledati da li napredujete u mršavljenju ili ne.
Da li lekovi ili operacija mogu pomoći?
Samo uzimanje lekova ili odlazak na operaciju ne znače mnogo. Svaki lekar će vam i po prepisivanju lekova savetovati promene u ishrani i fizičku aktivnost najmanje 6 meseci. Odlazak na operaciju takođe znači da se mora prihvatiti nov, zdraviji način ishrane i fizičke aktivnosti do kraja života.
Na kraju, navodi se: Svaka gojazna osoba trebalo bi da probudi svoju svest o ličnom zdravlju i fizičkom izgledu i da se zapita da li može nešto da promeni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com