Više od 30% Amerikanaca klasifikovano je u osobe sa povećanom telesnom težinom na osnovu indeksa telesne mase (body mass index (BMI)) ili kao gojazno.
Istraživači kažu da ako dodate na BMI jednostavan test krvi koji meri nivo hormona leptina, možete bolje da identifikujete gojazne ljude sa rizikom od dijabetesa, srčanih oboljenja, kao i druge karakteristike preterane gojaznosti, ali neki stručnjaci su skeptični povodom ovih tvrdnji.
Studiju su sproveli dr Erik Braverman (Eric R. Braverman) sa Weill-Cornell Medical koledža u Njujorku i dr Nirav Šah (Nirav R. Shah). Kada su upoređeni rezultati BMI koji svrsatavaju pojedine osobe u grupu gojaznih i rezultati merenja telesne mase rengentskim snimcima, utvrđeno je da je stvarni broj gojaznih veći od broja koji pokazuje BMI.
BMI nije mera za gojaznost?
Indeks telesne mase je indirektna mera telesne masti na osnovu visine i težine. Rezultat od 25 do 29,9 smatra se viškom kilograma, dok se osoba sa BMI od 30 ili više smatra gojaznom.
Braverman i Šah kažu da navedena istraživanja prave razliku između obične gojaznosti i gojaznosti sa rizicima od bolesti.
Istraživači su analizirali rentgenske snimke (DXA) kod više od 9.000 pacijenata pregledanih u privatnoj praksi u Njujorku između 1998. i 2009. godine. DXA skeniranje meri telesne masti, mišićnu masu i gustinu kostiju.
Na osnovu BMI, 26% učesnika u istraživanju klasifikovano je kao gojazno, dok se 64% smatra gojaznim na osnovu rezultata DXA.
BMI daje polovične rezultate, i to je razlog zašto ga neki zovu "koještarija indeksa mase", ističe Braverman, dodajući da je test posebno netačan kod starijih žena.
Istraživači sugerišu da bi prikladnija granica za definisanje gojaznosti prema BMI bila 24 za žene i 28 za muškarce. Oni smatraju da DXA test daje tačniju meru telesne masti, ali da je suviše skupa metoda za utvrđivanje gojaznosti.
BMI i leptin: bolji test gojaznosti?
Kombinovanje BMI sa testom krvi za merenje leptina daće tačniju sliku telesne masti pacijenta sa veoma malo dodatnih troškova, kaže on. Leptin cirkuliše kroz krvotok i snažno je povezan sa mastima u telu. Braverman smatra da bi merenje nivoa leptina u krvi trebalo da bude rutina.
Hirurg Mičel S. Roslin iz bolnice Lenox Hill u Njujorku, smatra da test nivoa leptina u krvi neće mnogo pomoći lekarima u proceni rizika koji kod pacijenata izaziva njihov metabolizam od dijabetesa, bolesti srca i drugih bolesti. On priznaje da je moguće da BMI nije najtačnija metoda za utvrđivanje rizika od gojaznosti, ali sumnja da je merenje nivoa leptina u krvi tačnija metoda. Nivo leptina u krvi može biti tačna mera telesne masti, ali da bi se procenio rizik od uticaja telesne masti na zdravlje, važno je i to da li pacijent mnogo sedi tokom dana ili se bavi umerenim fizičkim aktivnostima.
Stručnjaci smatraju da postoji veza između telesne masti i metaboličke bolesti, ali da ona ne može biti linearna i da tu postoje i drugi faktori.
Studija je nedavno objavljena u elektronskom izdanju časopisa "PLoS ONE".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com