Nova studija sprovedena u Škotskoj sugeriše da deca čije su majke s viškom kilograma ili gojazne, imaju veće šanse da u kasnijem životu imaju probleme sa srcem i veći rizik da ranije preminu kao odrasle osobe zbog bolesti srca.
Stopa gojaznosti žena naglo je porasla u protekle dve decenije. U SAD-u, oko 64% žena u reproduktivnom dobu ima višak kilograma, a 35% njih je gojazno, dok slični procenti važe i za evropske zemlje.
Javni zdravstveni problem
Autori kažu da istraživanje ukazuje na hitnu potrebu za strategijom sprečavanja gojaznosti kod žena u reproduktivnom dobu i potrebu da se radi procena potomstva gojaznih majki zbog rizika od srčanih oboljenja.
Mnoge studije pokazale su vezu između gojaznosti majke i bolesti u kasnijem periodu života dece, ali još uvek nije jasno da li je porodiljska gojaznost povezana sa povećanim rizikom od smrti usled bolesti srca potomaka.
Korišćenjem evidencije podata iz knjiga rođenih i umrlih od 1950. godine pa sve do danas, tim istraživača sa Univerziteta u Edinburgu i Aberdinu identifikovao je 28.540 žena čiji je indeks telesne mase zabeležen pri prvoj prenatalnoj poseti, kao i njihovih 37.709 potomaka koji su bili starosti između 34 i 61 godinu u vreme kada su praćeni. Majke sa prekomernom težinom, imale su indeks telesne mase u rasponu od 25 do 29.9, a gojazne preko 30.
Od ukupnog broja, 21% je bilo sa prekomernom težinom, a 4% gojazno. Što se njihovih potomaka tiče, zabeležen je 6.551 slučaj prerane smrti iz bilo kog razloga, a među pokojnicima, 294 njih je imalo gojazne majke pri rođenju. Kardiovaskularne bolesti su identifikovane kao jedan od vodećih uzroka smrti.
Nakon usklađivanja sa drugim faktorima, kao što su starost majke, društvene klase i porođajne težine, istraživači su otkrili da je rizik od prerane smrti 35% veći kod odraslih potomaka gojaznih majki u poređenju sa onima čije su majke bile normalne težine.
Pronašli su i 42% povećani rizik da će potomci gojaznih majki biti primljeni u bolnicu kao odrasle osobe zbog srčanog udara, moždanog udara ili angine, u poređenju sa potomcima čije su majke bile normalne težine.
Promene apetita
Jedna od teorija je da višak kilograma u trudnoći može izazvati trajne promene u kontroli apetita i metabolizma kod dece, što dovodi do većeg rizika od srčanih oboljenja kasnije u životu.
Autori studije kažu da njihovi nalazi predstavljaju veliki javni zdravstveni problem i pokazuju da deca gojaznih majki spadaju u visoko rizičnu grupu, pa treba raditi procenu kardiovaskularnog rizika i aktivno podsticati održavanje zdravog načina života.
Kontrolisanje težine
Luiz Silverton, direktor odeljenja za babice na Kraljevskom koledžu Velike Britanije, navodi u saopštenju: „Ovo istraživanje ukazuje na to koliko je važno da žena počinje trudnoću sa normalnom težinom. Međutim, nisu sve trudnoće planirane i babice podstiču majke da kontrolišu svoju težinu i tokom trudnoće.“
Za one žene koje imaju višak kilograma ili su gojazne, postoji potreba da se izbegne dodatno gojenje, a za one sa normalnom težinom da održe taj status. Pored toga, babice i nakon porođaja naporno rade kako bi dale podršku ženama da izgube na težini u razumnom vremenskom periodu, tako da budu idealne težine za sledeću trudnoću. Babice takođe diskutuju sa ženama o dugoročnim rizicima po zdravlje od gojaznosti kako za majku, tako i za dete, dodaje ona.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com