U Sjedinjenim Američkim Državama više od 20 miliona dece je gojazno, a 2 miliona njih spada u kategoriju ekstremno gojaznih.
Gojaznost je u SAD poprimila razmere epidemije pa se preduzimaju razne mere kako bi se broj gojaznih smanjio. Kada je reč o gojaznoj deci, ima i radikalnih predloga da se ona oduzmu roditeljima, koji su i sami gojazni, pa da se pošalju na staranje hraniteljskim porodicama na određeno vreme, gde bi navodno smršala.
Ovo mišljenje izgleda suviše drastično i izazvalo je burna reagovanja, pa mnogi stručnjaci smatraju da oduzimanje dece od roditelja nije rešenje.
Lekari opšte prakse svakodnevno se susreću sa veoma gojaznom decom. Ne dešava se tako retko da nekom detetu uopšte ne mogu da izmere telesnu težinu zato što vage obično mogu da mere težinu do 150 kilograma.
Lečenje gojaznosti lekarima ne predstavlja lak zadatak. Gojazne ljude je najčešće sramota njihove težine, pa može doći do neprijatne situacije ako se uopšte spomene težina nekog deteta kao zdravstveni problem. Često se dešavalo da se roditelji žale na lekare, pitaju se kako su oni uopšte mogli da napomenu njihovom tinejdžerskom detetu da ima višak kilograma, jer je to povredilo njegova osećanja. Poseban je problem ukazati na gojaznost dece ako su i roditelji gojazni.
To možda predstavlja razlog zašto neki lekari ignorišu očigledan problem kod dece koja će najverovatnije u kasnijem životu imati dijabetes ili srčane probleme. Ako lekar posle pregleda ne navede gojaznost kao zdravstveni problem nekog deteta, onda se taj problem ne može ni rešiti.
Sa druge strane, ako nekom kažete da treba više da vežba ili da prestane da jede puno, ni to ne predstavlja dobar pristup. Lečenje ovog problema treba da bude krajnje individualizovano.
Izgubiti na težini nije jednostavno, a nekad može da izgleda i kao prava noćna mora. Ali većina stvari u životu zahteva požrtvovanost i predanost i ništa ne dolazi samo od sebe.
Zaključak
Problem gojaznosti će verovatno doći i u naše krajeve pa bi trebalo njime da se pozabavimo dok nije kasno.
Deci je potrebna pomoć odraslih osoba u upravljanju težinom, a na odraslima je velika odgovornost da pomognu deci. Mnogo toga je potrebno da se deca odgoje i vaspitaju kako bi bila vitka i zdrava. Činjenice govore se deca sve manje bave fizičkim aktivnostima i da sve više jedu nezdravu visokokaloričnu hranu (brza hrana, meso, začini, so, šećer…), a sve manje voće i povrće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com