Deca obično neće da jedu i biraju hranu. Međutim, kada roditelji deci počnu da povlađuju, većina zaboravi šta i koliko bi deca trebalo da jedu i kako da se ponaša kada deca počnu da se goje.
Linijom manjeg otpora, deci se dozvoljavaju loše navike i u životu i u ishrani, a kada se tome dodaju i nasledni faktori i savremeni način života, suvišni kilogrami postaju neizbežni.
Navešćemo najčešće greške roditelja, kao i faktore rizika za gojaznost dece.
Nasledni faktor
Ukoliko je većina odraslih u porodici gojazna, velike su šanse da i dete postane debelo, ali ne samo zbog naslednih faktora već i zbog toga što su u takvoj porodici i navike u ishrani takve da se stvaraju uslovi za gojenje. Obično se u takvim porodicama "dobro jede", pa su na trpezi stalno obilni i visokokalorični obroci.
Fizička neaktivnost
Ako dete pešači manje od pola sata dnevno ili ne trčkara u toku dana bar pola sata, onda i ne troši dovoljno kalorija. Tu su i ostale neželjene aktivnosti kao što je previše sedenja u kolima (dok ga vozimo), pored kompjutera, pored televizora, u školi (vrtiću)… Obično nastavnici (škola) ne insistiraju na fizičkom vaspitanju (fiskultura), a deca eskiviraju časove; još ako se ne bave nikakvim sportom, vrata ka debljini su im širom otvorena. Ako su roditelji prezauzeti poslom, onda nema ni izlaska niti šetnje za vikend, nema letovanja na moru niti zimovanja na planini, pa će mišići deteta zakržljati, a salo se nagomilavati.
Grickalice
Grickalice same po sebi nisu opasne ako se jedu u malim količinama, a nisu preslane i premasne. Međutim, obično se deci i redom i bez reda daju: krekeri, slani keksići, smoki, čips, ribice i slično. Ako se grickalice jedu u bioskopu, na utakmici, pored televizora, uz kompjuter – onda deca pojedu ogromne količine takve hrane. Poznato je da se uz grickalice obično piju gazirani sokovi ili napici sa šećerom i mnogo kalorija, što je još jedan atak na vitku liniju.
TV i kompjuter
Neumerenost u gledanju televizije ili u igranju kompjuterskih igara zavarava decu da sede veliki deo dnevnog vremena, a kada usput i jedu, nemaju osećaj za količinu, a što je najgore, to je obično visokokalorična hrana.
Brza hrana
Takozvana brza hrana dobra je za decu, ali kao samo jedan obrok ili užina u toku dana. Ukoliko ovakva hrana postane osnovna (peciva, viršle, suhomesnati sendviči…), onda dete u toku dana pojede ogromnu količinu kalorija koje ne uspeva da utroši.
Voće i povrće
Ukoliko decu ne navikavamo da svakog dana pojedu po neku voćku i jedu sirovo povrće, onda se u organizam ne unosi dovoljno vitamina, biljnih vlakana, biljnih masti i ostalih korisnih sastojaka, tako da nema uslova da se pojedena hrana pravilno razgradi i svari u organizmu.
Supice i čorbice
Supe i čorbe su zdrave za sve populacije, a naročito za decu, jer na taj način deca unose u organizam i tečnost i druge korisne materije koje pospešuju metabolizam. Ukoliko tečne hrane nema dovoljno na trpezi, velike su šanse da dete pati od zatvora, a suvom hranom stvara suvišne kilograme.
Neredovni život
U našim krajevima postalo je moderno voditi noćni život, ići na počinak kasno, ustajati oko podneva i neredovno se i nepravilno hraniti (neredovni a obilni obroci). Ovakav način života protivan je prirodnom ritmu ljudskog tela, a nepravilna ishana tera organizam da "skuplja kalorije", kako bi se "prilagodio šokiranju" sa izgladnjivanjem i prejedanjem.
Umesto zaključka
Naveli smo samo neke greške koje prave roditelji prilikom ishrane svoje dece, a kada se u mladosti počne sa nagomilavanjem suvišnih kilograma, onda obično tu decu gojaznost prati tokom celog života sa puno psihičkih i zdravstvenih problema koji debljinu prate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com