Vozači kamiona, zaposleni u servisima za čišćenje i mehaničari spadaju u “najgojaznije grupe radnika” u državi Vašinngton u Americi – rezultati su jednog novog istraživanja. Odmah iza njih su zdravstveni i administrativni radnici i svešteničko osoblje.
Višegodišnja istraživanja nisu našla direktnu uzročno-posledičnu vezu između vrste poslova i viška kilograma, mada se rezultati odnose samo na državu Vašington.
Jedan od autora studije rekao je da merenje za utvrđivanje gojaznosti može da zavara kada se primenjuje na mišićavim ljudima kao što su vatrogasci i građevinski radnici, pa njihov indeks telesne mase nije uziman u obzir (indeks telesne mase, BMI, je merenje telesne masti, uzimajući u obzir odnos visine i težine).
Istraživanje
„Ljudi provode oko trećinu ili čak polovinu svog budnog dnevnog vremena na radnom mestu“, rekao je vodeći autor studije dr Dejvid Bonato: „Činjenica je da su neki poslovi teži od drugih. Ali nisu sva radna okruženja slična. Gojaznost je veliki javno-zdravstveni problem. Ključna poruka je da svaki poslodavac treba da napravi zdravije radno okruženje i zdravije ponašanje među zaposlenima, a to će biti od koristi i za zaposlene i za poslodavce.“
Autori su analizirali rezultate raznih profesija za period od 2003. do 2009. godine, istražujući navike u ishrani i fizičkim aktivnostima, kao i indeks telesne mase (BMI).
Istraživanje je obuhvatilo skoro 38.000 zaposlenih starosti između 18 i 64 godine. Ustanovljeno je da je gotovo jedna četvrtina ove grupe gojazna (BMI 30 ili više). Ova cifra je u skladu sa nalazima nacionalnih istraživanja o prosečnoj stopi gojaznosti od 27%. Najviši rizik za gojaznost je među starijim osobama, muškcima i manje obrazovanim osobama, kao i osobama čiji poslovi nisu fizički zahtevni.
Posmatrano po zanimanjima, stopa gojaznosti značajno oscilira. Na primer, 12% zdravstvenih radnika (lekari, stomatolozi, veterinari…) je gojazno, a skoro 39% vozača kamiona.
U stopu visokog rizika od gojaznosti spadaju muškarci i žene koji se bave transportom materijala (38%), zaštitno-servisni radnici, kao što su policija, vatrogasci i hitna pomoć (33%), čišćenje zgrada (30%), mehaničari i serviseri (29%), administrativno osoblje i sveštenici (28%), prodavci (25%), rukovodioci i menadžeri (24%)…
Zanimanja sa niskim rizikom za gojaznost su naučnici (17%), nastavnici u školama (18%), fizioterapeuti (18%), arhitekti, inženjeri i građevinski radnici (20%), advokati i sudije (22%) i kompjuterski naučnici (22%).
Zajedničko za “rizične profesije” od gojaznosti je: brza hrana, obilni i neredovni obroci, malo voća i povrća u ishrani, sedenje i niža stopa fizičke aktivnosti i veća stopa pušenja.
Vozači kamiona su klasifikovani kao osobe koje dosta sede, “najveći pušači” i osobe koje u ishrani veoma malo koriste voće i povrće.
Istraživači napominju da bi rezultati sličnih istraživanja u drugim američkim državama bili možda drugačiji i da bi ih trebalo uporediti kako bi se izveli neki opšti zaključci.
Reagovanja i preporuke
Lona Sandon, dijetetičar i asistent-profesor kliničke ishrane na Univerzitetu Teksas u Dalasu, smatra da ljudi ne bi na osnovu ovih rezultata trebalo da se plaše kada biraju svoja zanimanja. Ona ističe da zanimanja nisu uzrok gojaznosti već: sedenje, nedovoljna fizička aktivnost i loša, prekomerna i neredovna ishrana.
„Radna sredina definitivno može da utiče na nečije zdravlje“, rekla je Lona Sandon. „Poslodavci koji čine napor da ohrabre svoje radnike i omoguće im da se bave fizičkim aktivnostima i zdravom ishranom mogu da naprave pozitivnu razliku, kako bi njihov radnik bio zdrav i produktivan.
Bonato i njegove kolege objavili su nedavno svoje nalaze u časopisu američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju “Prevencija hroničnih bolesti”.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com