Kada je reč o ulozi koju kortizol – hormon kore nadbubrežne žlezde – ima u kontrolisanju telesne težine, postoje mnoge zablude. Nedavno je došlo do formiranja čitave industrijske grane zasnovane na ideji da je blokiranje efekata kortizola jedan od najsigurnijih načina za gubitak viška telesnih masti.
Sve više se promovišu sredstva za blokiranje kortizola, dodaci koji, navodno, omogućavaju mršavljenje uz malo truda i bez prelaska na neki od dijetalnih režima ishrane. Pitanje je, međutim, u kojoj meri i da li uopšte ovakvi dodaci deluju i kakav uticaj oni imaju na sveukupno zdravlje osobe.
Kortizol – osnovne informacije i uloga
Kortizol je zapravo hormon koji proizvodi (luči) nadbubrežna opna, odnosno žlezda koja se nalazi tik iznad bubrega. Odlikuju ga brojne vitalne funkcije, uključujući regulisanje krvnog pritiska i regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i umanjenje intenziteta upala. I pored toga što se ovaj hormon luči u naš krvotok na dnevnoj bazi, mnogo veće količine luče se kada je naš organizam pod stresom. Na taj način se našem telu olakšava nošenje sa trenutnim stresnim okolnostima. Jedan od načina na koji kortizol to čini jeste transformisanje proteina u glukozu, usled čega dolazi do stvaranja dodatne pokretačke energije za naš organizam. Taj proces za posledicu ima povećanje nivoa šećera u krvi i praćeno je povećanjem krvnog pritiska.
Visok nivo kortizola – povećanje telesne težine
Kada dođe do povećanja nivoa kortizola usled stresa, dolazi i do povećanja nivoa šećera u krvi. Tada neiskorišćena glukoza biva skladištena u vidu masti, a to onog trenutka kada stresa više nema, dovodi do gomilanja suvišnih kilograma. Proizvođači dodataka koji služe za blokiranje kortizola žele da nas ubede da do gojaznosti dolazi usled povećanog psihičkog stresa i povećanog lučenja ovog hormona. Oni tvrde da blokiranjem lučenja kortizola možete preokrenuti čitav ovaj mehanizam u svoju korist i izbeći nagomilavanje suvišnih kilograma.
Zbog čega dodaci nisu efikasni?
I pored toga što je malo sumnje u činjenicu da povećano lučenje kortizola zapravo vodi do povećanja telesne težine, količina ovog hormona koja se luči usled stresa nije toliko velika da bi za posledicu imala značajnije povećanje telesne težine. Do tog povećanja dolazi kod osoba koje boluju od tzv. Kušingovog sindroma (Morbus Cushing) – izuzetno velike proizvodnje kortizola. Kod ovih pacijenata najveći deo dodatnih kilograma odlazi u predeo lica i trupa, uključujući i abdomenalni region.
Uzevši sve ovo u obzir, nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da pomenuti dodaci imaju neki bitniji uticaj na nivo krotizola i kontrolisanje telesne težine. Bilo bi takođe nerealno misliti da je gomilanje suvišnih kilograma direktna posledica visokih nivoa kortizola i da se taj problem može rešiti samo pomoću dodataka koji bi ograničili njegovo lučenje. Najbolji način da se lučenje ovog hormona smanji jesu tehinke odmaranja i opuštanja, poput meditacije, joge i slično.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com