Lagali su nas: i gojazni mogu biti – zdravi!

Da li je gojaznost toliko opasna po zdravlje kao što se piše i govori. Jedno novo istraživanje govori nam da i gojazni mogu biti zdravi ukoliko su u „formi“, odnosno ako se redovno bave sportom i fizičkim aktivnostima.

Istraživači iz Švedske došli su do sledećih rezultata: gojaznost i nedostatak fizičke kondicije opasni su po zdravlje, a gojazne osobe koje se bave fizičkim aktivnostima manje su zdravstveno ugrožene od gojaznih osoba koje ne vežbaju. Zaštitni efekti visokog nivoa fitnesa veći su kod osoba „normalne“ težine nego kod gojaznih osoba.

Prednosti utreniranosti i bavljenja sportom ili fizičkim aktivnostima dobro su poznate. Osobe koje se bave bar umerenim fizičkim aktivnostima u proseku imaju niže stope bolesti i veće šanse za duži život.

Većina dosadašnjih istraživanja vodila je računa o tome da li sedeći stil života može naneti štetu zdravlju među starijim starosnim grupama. Švedski tim se bavio time kako vežbanje i sportske aktivnosti utiču na zdravlje mlađih ljudi.

Registar vojnih obveznika

Naučnici su koristili registar osoba mobilisanih u oružanim snagama Švedske da bi ispitali podatke za više od 1,3 miliona ljudi. Starost ovih osoba kretala se oko 18 godina, a njihovo stanje je praćeno narednih 29 godina. Fizička izdržljivost regruta testirana je tako što se tražilo od njih da vežbaju sve dok nisu bili previše iscrpljeni da nastave sa vežbanjem. Ispitanici su podeljeni prema utreniranosti u pet grupa, od onih najutreniranijih do onih „najneutreniranijih“.

Istraživači su analizirali veze između aerobne konidicije osoba u trenutku testiranja i smrti u kasnijem životu, kao i kako je gojaznost uticala na ove rezultate.

Oni su ustanovili da je kod muškaraca sa najvišim aerobnim sposobnostima rizik bio 49% manji od umiranja od bilo kog uzroka u poređenju sa muškarcima sa najnižim aerobnim sposobnostima. Pokazalo se da su „utrenirane“ osobe manje stradale i od samoubistva i od zloupotrebe droga i alkohola. Muškarci sa najvišim „nivoima fitnesa“ statistički su imali 59% manji rizik od saoubistva, 80% manji rizik od smrti zbog droge i alkohola i 45% manji rizik za smrt od bolesti srca.

Gojaznost, vežbanje i zdravlje

Obraćajući pažnju na gojaznost, ustanovljeno je da su osobe „normalne“ težine imale 30% niži rizik od smrti nego gojazne osobe.

Autori studije ističu da je da je snaga njihovog istraživanja u tome da je obrađen veliki broj učesnika. Međutim, oni napominju da je studija ograničena zbog nedostatka podataka o tome da li su testirane osobe pušile tokom perioda praćenja zdravstvenog stanja i što su u istraživanju bili samo mladi ljudi.

Nacionalni rizici

Engleski istraživači su, na primer, upozoravali na to da gojaznost predstavlja „nacionalni rizik“ i sličnu pasnost po naciju kao pandemije gripa ili kao terorizam

Komentarišući najnovije rezultate, Tim Frej, portparol Nacionalnog foruma za gojaznost, izjavio je: „Pogledajte ragbi napadače kao dokaz da možete biti debeli i zdravi – ali samo dok igraju i treniraju“. To bismo mogli da kažemo i za vaterpoliste, boksere, rvače ili atletičare (bacače).

Šveđani upozoravaju da danas u svetu postoji veliki broj gojaznih ali i „mršavih“ ljudi koji su fizički neaktivni i uglavnom sede („računarske infekcije“) .

Zaključci

Gojaznost i fizička neaktivnost su dva odvojena fenomena, ali su povezani kao faktori rizika za veliki broj bolesti i smrtnost. I gojaznost i neaktivnost uvek loše utiču na zdravlje, a od ključnog su značaja kada deluju zajedno.

Zato stručnjaci preporučuju da treba voditi računa o telesnoj težini i baviti se fizičkim aktivnostima. Još jedno upozorenje: „Gojazne osobe koje ne mogu značajno da smanje svoju težinu ipak treba redovno da vežbaju kako bi sačuvale svoje zdravlje.“

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com