Poremećaji ishrane veoma su česti kod mladih osoba, naročito kod tinejdžerki, a jedna od 10 devojčica ekstremno se „plaši gojenja“ – rezultati su nove studije.
Britanski naučnici kažu da problemi u ishrani mogu da imaju uticaj na mentalno zdravlje deteta i društveni, lični i porodični život.
Između 200 i 400 hiljada adolescenata u Britaniji ima neku vrstu poremećaja ishrane koji zdravstvo koštaju oko 48 do 60 miliona funti godišnje.
Veoma zabrinuti
Institut za zdravlje dece u saradnji sa Londonskom školom higijene i tropske medicine napravio je istraživanje u kome je otkriveno da su poremećaji ishrane češći kod devojčica nego kod dečaka. U uzrastu od 13 godina, oko 11,5% devojčica veoma je zabrinuto za svoju telesnu težinu (da se ne ugoje ili postanu gojazne), dok je kod dečaka to samo 4,7%.
Ova studija bazirana je na podacima studije "Deca devedesetih" (Children of the 90s) – dugogodišnje studije Univerziteta u Bristolu.
Istraživanje se bavilo poremećajima ishrane kod 7.082 adolescenta uzasta od 13 godina i time kako ovi poremećaji utiču na njihove živote.
Otkriveno je sledeće:
- 1 od 3 devojčice (34%) i 1 od 5 dečaka (21%) donekle su uznemireni ili zabrinuti za svoju težinu i figuru
- 1 od 2 devojčice (53%) i 4 od 10 dečaka (41%) izbegava masnu hranu
- četvrtina devojčica (26%) i 1 od 7 dečaka (14.5%) ograničavalo je unos hrane (postom, preskakanjem obroka ili bacanjem hrane) u poslednja 3 meseca
- nešto više od četvrtine devojčica (27%) i nešto manje od četvrtine dečaka (23%) vežbalo je kako bi izgubilo na težini u poslednja 3 meseca
- korišćenje laksativa i namerno povraćanje su veoma retki u ovom uzrastu – kod devojčica 0,23%, a kod dečaka 0,16%
- nekontrolisano prejedanje zabeleženo je i kod devojčica (4.6%) i kod dečaka (5%) skoro podjednako, a oni koji se ovako hrane imaju 50% veće šanse da budu gojazni i previše gojazni do petnaeste godine
Porodični život
Studija je započeta u Nacionalnom institutu za istraživanje zdravlja (National Institute for Health Research, NIHR).
Glavni autor studije, dr Nadia Mikali, klinički naučnik, kaže da je tipično ponašanje vezano za poremećaje ishrane karakterističnije kod mlađih adolescenata, i to ne samo kod devojčica već i kod dečaka, i da se ovakvi poremećaji povezuju sa drugim društvenim i psihološkim problemima dece.
Povezanost određenog ponašanja i gojaznosti javlja se nakon dve godine, što omogućava da se gojaznost spreči pri prvim simptomima.
Dr Mikali kaže da je nemoguće uočiti sve simptome na vreme, ali da je moguće sprečiti već razvijene poremećaje ishrane i negativne socijalne i emocionalne probleme.
Pritisci
Veoma je zabrinjavajuće što mladi ljudi od tako ranog uzrasta brinu o težini. Ne mora da znači da će svi imati probleme sa ishranom, ali mogu biti u iskušenju da isprobaju nezdrave metode kontrole telesne težine.
Važno je da mladi ljudi razumeju pritisak kojem su izloženi i da na neki način postanu otporniji. Interesantno je da su devojčice i dečaci koji su brinuli o težini i figuri i koji su pokušavali da na nezdrav način kontrolišu težinu imali 40% veće šanse da postanu gojazni.
U tako ranom uzrastu, nezdrava ishrana može da utiče na metabolizam i dijete mogu biti opasne po zdravlje.
Ipak se sve svodi na kućno vaspitanje dece, organizaciju ishrane i zdravog načina života i edukaciju šta je zdravo i koliko jesti, odnosno na značaj umerenih fizičkih aktivnosti.
Kada je u pitanju gojaznost dece (naročito početna), treba se posavetovati sa stručnim osobama, a ne samoinicijativno sprovoditi dijetu ili prepustiti deci da ona to rade sama (kako su od nekoga čula ili videla…).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com