Povećanje prosečne telesne težine jedan je od faktora koji ozbiljno mogu uticati na opštu sliku o nama samima.
Ukoliko ste visoki toliko da u masi ljudi štrčite, svakako ćete biti više nego svesni te svoje fizičke karakteristike. Ali zamislite da se nalazite u istoj prostoriji sa nekim košarkaškim timom – iznenada se vaša visina neće toliko primećivati, jer je vaša natprosečna visina u takvom okruženja jednaka prosečnoj, pa se osećate sasvim normalno.
A zamislite sada istu situaciju, s tim što u centru pažnje neće biti visina, već težina. Čini vam se malo nemoguće? Nažalost, ovo sve više postaje svakodnevnica u zemljama širom sveta, a posebno u Americi.
Primera radi, prosečan Amerikanac ima 10 kg viška u odnosu na svoju idealnu telesnu težinu. Ukoliko normalno izjednačimo sa prosečnim, neće biti previše besmisleno ako iz ovoga izvedemo zaključak da je normalno biti gojazan. Kada je reč o deci i velikom broju odraslih osoba koje imaju problema sa viškom kilograma, tokom vremena oni počinju sami na sebe da gledaju kao na nove predstavnike „normalnog“. Ove osobe sklone su zanemarivanju svoje težine, jer su ubeđenja da i svi ostali ljudi oko njih izgledaju potpuno isto.
Na osovu ovoga može se doći do zaključka da polako dolazi do promene postojećih koncepata o adekvatnoj telesnoj težini. Kako se granica za telesnu težinu sve više podiže, tako dolazi i do opšteg prihvatanja takvih tipova ljudi. To povlači daleko ozbiljnije posledice i utiče na to da se ljudi, takoreći nesvesno, sve više goje.
Da li je gojaznost „zarazna“?
Dovoljno je samo osvrnuti se oko sebe. Na osnovu istraživanja i dobijenih rezultata, naučnici ističu da se gojaznost kao pojava lako i brzo širi putem društvenih mreža. Jedno od istraživanja došlo je do rezultata koji pokazuju da su šanse da i vi sami postanete gojazni čak 57% veće ukoliko samo jedan od vaših prijatelja potpadne pod uticaj gojaznosti i 40% veće ukoliko je u pitanju vaš rođak. Na nas u ogromnoj meri utiču izbori, dela, izgled i ponašanje ljudi koji se nalaze u našoj neposrednoj okolini – ističu brojni stručnjaci.
Ukratko, naše društvene veze (ljudi u našem okruženju) imaju izuzetno velik uticaj na to šta jedemo, u kojoj meri se bavimo fizičkim aktivnostima i na opštu sliku koju stvaramo o sebi. Stoga gojaznost kao fenomen postaje sve učestaliji i sve više biva prihvaćen od strane velikog broja ljudi širom sveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com