Kada se pomene post, mnogi ljudi prvo pomisle na uzdržavanje od mrsne hrane, zaboravljajući da je važno i uzdržavanje od grešnih misli i dela.
Pogrešnim shvatanjem i pogrešnom primenom posta može se narušiti zdravlje, i gladovanjem i prejedanjem, pa doći i do prekomerne težine i gojaznosti.
Ako se post shvati kao rigorozna dijeta, onda se može gladovati i u organizam unositi nedovoljno hrane, sa nedovoljno vitamina i minerala, što dovodi do narušavanja zdravlje (anemija, anoreksija, avitaminoza, pad imuniteta, podložnost infekcijama…).
Pojedinci pod izgovorom posta pribegavaju prekomernom unošenju u organizam posne ali visokokalorične hrane, što dovodi do suvišnih kilograma.
Post i religija
U gotovo svim religijama pominje se i primenjuje post, i to u raznim oblicima: kao izraz kajanja, kao izraz tuge, sredstvo umilostivljenja, način dolaska do višeg duhovnog saznanja ili deo pripreme za religijske obrede…
Pravoslavlje ima dve strane posta, telesnu i duhovnu: post je sredstvo koje hrišćanima pomaže u izgradnji spasenja, a sastoji se u uzdržavanju od određene vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitvi…
Za uzdržavanja od hrane postoje izvesna ograničenja u zavisnosti od uzrasta, zanimanja i stanja tela pojedinca. „Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da ne bismo, pod izgovorom posta, patili oko spremanja omiljenih ali skupih jela…“
Post u skladu sa hrišćanskom religijom
Ispravno tumačenje posta podrazumeva tri glavna obroka i dve užine. Treba jesti dosta povrća, kako svežeg tako i termički obrađenog. Tada ne treba jesti mrsnu hranu zasnovanu na mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima.
Riba se preporučuje i u redovnoj ishrani, a naročito u toku posta. Ona je izvor zdravih sastojaka i sadrži omega-tri masne kiseline, kao i vitamine: A, B, D i E.
Za glavne obroke se mogu koristiti: pasulj (i ostale mahunarke), jela od pirinča, jela od soje, jela od krompira… U pomenutoj hrani nalaze se biljna vlakna, biljne masti i biljna ulja, neophodna svakom organizmu.
Salate od svežeg ili ukisiljenog povrća sa maslinovim ili drugim biljnim uljem odlični su izvori vitamina, neophodnih svakom organizmu.
Za užinu se preporučuje sveže, suvo voće ili kompoti od voća, pa se tako u telo unose vitamini i sastojci koji potpomažu pravilno varenje.
Posna jela mogu biti raznovrsna, sa prirodnim biljnim začinima, tako da posna hrana može biti i veoma ukusna.
Post i gojaznost
Pogrešno je verovanje da se čovek tokom posta ne može ugojiti. Osnovna pretpostavka za održavanje optimalne telesne težine jeste da se u toku dana unese onoliko kalorija koliko se i potroši. Matematika je veoma prosta: ako se u dužem periodu svakodnevno više kalorija troši nego unese u organizam, dolazi do pothranjenosti i mršavljenja, a ako se više kalorija unosi nego troši, dolazi do nagomilavanja suvišnih kilograma.
Prekomerno uzimanje bilo kakve hrane dovodi do gojaznosti. Iako je hrana koju jedemo biljnog porekla ili niskokalorična, ako mnogo jedemo, onda se i veliki broj kalorija unosi u telo.
I posna hrana može sadržati dosta kalorija.
Riba i riblje meso u većini slučajeva sadrže malo kalorija, ali ne treba zaboraviti da sardine u ulju, tunjevina u ulju i haringa sadrže dosta kalorija.
U vreme posta se preporučuje biljno ulje (suncokret, kukuruz, maslina…), ali i ova ulja sadrže veliki broj kalorija, približno kao svinjska mast, maslac ili margarin. Zato je važno u posna jela ili salate ne dodavati previše ulja.
Voće jeste niskokalorična hrana, ali smokva sadrži dosta kalorija, kao i koštunjavo voće: bademi, orasi, kikiriki ili lešnici.
Povrće i žitarice ne sadrže previše kalorija, ali ne treba preterivati sa hlebom, pecivom, krompirom, testeninom, sojom ili pasuljem. Ukoliko se i posna jela sa povrćem i žitaricama mnogo sole ili im se dodaje mnogo jakih začina, ona vezuju mnogo tečnosti za sebe, što stvara preduslove za gojenje.
Pored osnovne hrane, i slatkiši su veliki izvori kalorija, pa treba voditi računa o tome da i u malim količinama goje: šećer, med, bombone, marmelada, džem ili koncentrovani prirodni sokovi.
Ono što ne treba zaboraviti jeste da alkoholna pića (vino, špricer, pivo, rakija…) sadrže puno kalorija, pa ako se konsumiraju u velikim količinama, ne samo da povećavaju apetit nego i doprinose stvaranju masnih naslaga gojenju.
Ako se uz neredovnu, preobilnu ishranu i alkoholna pića doda fizička neaktivnost, za stvaranje suvišnih kilograma stvoreni su svi potrebni uslovi.
Kada period posta shvatimo kao rigoroznu dijetu ograničenog trajanja, a posle toga nastavimo sa starim navikama (puno kalorične hrane i nedovoljno fizičkih aktivnosti), dolazi do takozvanog jo-jo efekta, pa se eventualno smanjena težina ponovo vraća, ili čak povećava.
Napomene
Napominjemo da je, i u vreme posta, raznovrsna i posna i mrsna hrana potrebna: trudnicama, dojiljama, maloj deci, bolesnicima, starim osobama ili radnicima koji obavljaju teške fizičke poslove.
Kao što smo naveli, post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane već se treba uvek ponašati u skladu sa propovedanjem vere i ne ići u štetne i nezdrave krajnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com