Prošlo je vrema kada je važila izreka: „Nikada ne možeš biti previše bogat niti suviše vitak.“ Što se mršavosti tiče, nova istraživanja pokazuju da ona u ekstremnim slučajevima predstavlja opasnost po zdravlje.
Brojne studije ukazuju na to da osobe koje su klinički neuhranjene imaju veći rizik za umiranje od gojaznih osoba. U poređenju sa ljudima normalne težine, preterano mršave osobe imaju skoro dva puta veći rizik od smrti, zaključak je razmatranja više od 50 prethodnih studija.
„Gojaznost zauzima centralno mesto pod reflektorima javnog zdravlja, ali mi imamo obavezu da izbegnemo stvaranje epidemije pothranjenih odraslih osoba i fetusa“, napominje vođa studije dr Džoel Rej, lekar i istraživač u bolnici St. Michael u Torontu.
Studijom su bili uključeni u analizirani ljudi tokom pet ili više godina i praćen je odnos između BMI (body-mass index) i smrtnih slučajeva iz bilo kog razloga. Podsećamo da je indeks telesne mase, BMI (odnos težine, visine i debljine struka), ključni pokazatelj zdrave telesne težine. Istraživački tim je takođe analizirao kako je stopa smrtnosti povezana za težinom novorođenčadi.
Utvrđeno je da su neuhranjeni pacijenati svih uzrasta (BMI 18,5 ili manji) suočeni sa 1,8 puta većim rizikom za umiranje od pacijenata sa normalnim BMI (između 18,5 i 25,9). Nasuprot tome, gojazni pacijenati (BMI između 30 i 34,9) suočavaju se sa 1,2 većim rizikom za umiranje od pacijenata sa normalnim težinama. Teško gojazni pacijenati (BMI 35 ili više) – suočeni su sa 1,3 puta većim rizikom od smrti.
BMI odražava odnos telesnih masti i mišićne mase. Ako želimo da nastavimo da koristimo BMI u zdravstvu i javnim zdravstvenim inicijativama, moramo shvatiti da je zdrav pojedinac neko ko ima razumnu količinu masti u telu i dovoljno kostiju i mišića“, navodi Rej u bolničkom saopštenju, uz napomenu: „Ako se stalno upozorava na višak masnih naslaga, onda mora da se vodi računa o pravoj meri debljine struka.“
Tipični faktori povezani sa većim rizikom za pothranjenost jesu: neuhranjenost, upotreba droge, upotreba alkohola, pušenje, siromaštvo i mentalno zdravlje. Podsećamo da je veoma opasna tendencija kod mladih osoba „dijeta po svaku cenu“ da bi se postigla „ekstremna vitkost“ koja, kao i ekstremna gojaznost, ozbiljno ugrožava zdavlje.
Istaživači ističu da je veoma važno da se održi zdrava veličina tela u pokušaju hvatanja u koštac sa epidemijom gojaznosti, ali i sa pojavom neuhranjenosti.
Nalazi su objavljeni u izdanju „Journal of Epidemiology and Public Health“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com