Skoro 18 odsto dece i adolescenata u SAD je gojazno, prema podacima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Taj broj se gotovo utrostručio od 1980. godine do danas.
I u zapadnim zemljama je ovakav trend. U našem okruženju još nije tako alarmantno, ali tendencije su takve da je sve više umereno gojazne dece.
Razlozi zbog čega su deca gojazna
- Deca (i odrasli) sve se manje bave fizičkim aktivnostima.
- Sve više osoba veći deo svog vremena provodi u sedećem položaju (sedeći položaj u školskoj klupi, rešavanje domaćih zadataka kod kuće, gledanje televizije, sedenje za kompjuterom, posete raznim sportskim i kulturnim događajima, gde se sedi, vožnja u kolima ili sredstvima javnog prevoza…).
- Sve više ljudi hrani se nezdravom brzom hranom punom aditiva (sendviči, pecivo, pice, hot-dog, keksići…).
- Mnoge osobe (naročito deca) dok sede i nešto rade ili gledaju, u nekontrolisanim količinama jedu grickalice (keks, smoki, čips, pistaće, kokice sa raznim prelivima) i piju gazirana ili energetska pića, a odrasli pivo.
- Deca sve manje jedu kuvanu i čorbastu hranu.
- Obična voda “nije u modi”, već se piju gazirani ili drugi sokovi sa puno šećera.
- Mali broj dece redovno jede sirovo voće i povrće uz glavni obrok ili kao užinu.
- Veliki broj osoba preskače doručak, jede kasno ili jede samo nekoliko obilnih obroka dnevno.
- Sve više dece voli ekstremno slanu ili ekstremno slatku hranu. Deci se dozvoljavaju prevelike količine slatkiša.
Posledice
Posledica navedenih loših navika i loše ishrane jeste umerena gojaznost koja tokom vremena prelazi u gojaznost.
Gojaznost sama po sobi u kasnijem životu dece dovodi do dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Predlozi i preporuke
Zdravstveni radnici nude ove predloge za roditelje da bi se sprečio problem zvani “epidemija gojaznosti”:
- Ograničite vreme koje deca provode sedeći pored ekrana (kompjuter, televizor, video igrice, lap-top, aj-ped, mobilni telefon…), uzimajući u obzir školske obaveze i slobodno vreme.
- Organizujte deci šetnje, boravak u prirodi i vannastavne sportske aktivnosti.
- Proverite kakve sve aktivnosti dete sprovodi u školi, da li dosta sedi i ima li dovoljno fizičkih aktivnosti.
- Obezbedite deci zdrave grickalice u potrebnim, a ne prevelikim količinama (suvo voće, neslane semenke, integralni keks…).
- Proverite šta sve dete jede za doručak kod kuće ili u školi, pa ako niste sigurni da li je to zdravo, posaveujte se sa stručnjacima.
- Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća (i sušenog i kuvanog…).
- Smanjite za vašom trpezom, i vama i deci, količine masne, slatke i slane hrane sa aditivima i konzervansima.
- Servirajte deci vodu i prirodne sokove umesto slatkih gaziranih, veštačkih ili energetskih sokova.
- Učite decu da jedu kuvanu hranu, čorbe i supe.
- Smanjite u meniju: masno svinjsko i goveđe meso, a naročito roštilj.
- Češće jedite živinsko i riblje meso.
- Podstaknite dete na fizičke aktivnosti svakog dana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com